|
Septembar 2003
Spor oko deset Bozjih zapovesti
Vrhovni sudija americke drzave Alabama, presudio je da je u drzavnoj zgradi podizanje spomenika na kome su izlozene dve ploce Dekaloga, protiv Ustava.
Glavni sudija u Alabami, Roy Moore, na ulazu u drzavnu sudsku zgradu podigao je spomenik na kome su izlozene ploce Deset zapovesti, tvrdeci da je Bozji zakon osnova na kome su osnovani svi americki zakoni.
Protivnici su podneli tuzbu sudu tvrdeci da sudija Moore na taj nacin propagira svoju religiju. Visi sud je presudio da sudija Moore za trideset dana ukloni zapovesti iz drzavne sudske zgrade, sa obrazlozenjem da je podizanje zapovesti u drzavnom sudu neustavno.
Ovo je samo jedna karika dugog lanca mnogih promena u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Nedavno je Vrhovni sud dao pravo sklapanju bracne zajednice izmedju dve osobe istog pola.
Zbog tih mnogih i zabrinjavajucih promena, nekadasnji predsednik hriscanske koalicije i evandjelist Pat Robertson, pozvao je hriscane da se za tri nedelje mole Bogu da On iz Vrhovnog suda ukloni liberalne sudije.
Zblizavanje Anglikanske i Metodisticke crkve u Engleskoj
Generalni sinod Anglikanske crkve u Engleskoj usvojio je sporazum o zblizavanju Anglikanske i Metodisticke crkve u Engleskoj. Postavljanje homoseksualca za biskupa u Anglikanskoj crkvi dovelo je do velikog uzbudjenja i protesta u obe crkve. Medjutim, i pored mnogih anomalija i teskoca ove dve crkve cine sve sto mogu da eliminisu sve razlike da bi se najzad mogle ujediniti.
Velika kriza za mladim svestenicima
Posle velikog skandala i krivicnom gonjenju katolickih svestenika koji su zlostavljali decu, a koji se pojavio u mnogim zemljama, vodje Katolicke crkve u Evropi izjavile su da postoji velika kriza u Evropi u regrutaciji mladica za svestenicku sluzbu. U tradicionalnoj Irskoj, sedam od osam seminara su zatvoreni. U 2002-2003. skolskoj godini u Spaniji dvadeset osam seminara nije primilo ni jednog novog studenta. U Americi u mnogim biskupijama prilozi istoj Crkvi su drasticno umanjeni.
Oktobar 2002
Novi zakon u Belorusiji
Manjinske protestantske crkve u Belorusiji podnele su protest protiv novog zakona koji ce ograniciti versku slobodu manjim verskim zajednicama. Prema novom zakonu mnoge verske zajednice u Belorusiji izgubice pravo na mnoge verske aktivnosti. Zakon ce ograniciti verske skole, vaspitanje, humanitarne organizacije i ponovo uspostaviti cenzuru izdavanja verske literature.
Kanadski katolici ne slede papu
ENI izvestava da je povodom papine posete Torontu, u julu ove godine, u Kanadi izvrsena anketa koja je pokazala da se vecina kanadskih katolika po pitanju mnogih dogmi i verske prakse ne slaze sa Vatikanom. Vise od 82% katolika u Kanadi smarta da svestenici treba da se zene, 80% veruje da i zene treba da budu svestenici, 70% zahteva da razvedene osobe treba da imaju pravo da ponovo sklope brak, a isto toliko odobrava abortus i kontracepciju.
Ogranicenja katolicima u Rusiji
U septembru 2002. godine, Rusija je ponovo ogranicila aktivnosti dvojici katolickih svestenika, sto je, kako tvrdi katolicki nadbiskup Kondruzijevic deo "siroke antikatolicke kampanje", u Rusiji. Lideri Katolicke crkve ulozili su protest Organizaciji ljudskih prava i traze zastitu.
Novi Zakon u Belorusiji preti manjim verskim zajednicama
Protestanski lideri u Belorusiji upozoravaju da bi novi Zakon u toj zemlji, koji daje prioritet Pravoslavnoj crkvi, mogao dovesti do zatvaranja manjinskih verskih organizacija. Novi zakon ce svim verskim zajednicama, koje su u toku poslednjih 20 godina osnovale najmanje 10 novih verskih organizacija, ograniciti zahteve osnivanja novih lokalnih grupa. Ovaj zakon, pored ostaloga, trazi da manje verske zajednice traze odobrenje od gradjanskih vlasti za izdavanje verske literature i zabranjuje redovne skupove po kucama.
Iz protesta napustila Centralni odbor svetskog Saveza Crkvi
Biskup luteranske Crkve Margot Kaessmann iz Nemacke, koja je jedna od najuglednijih zena u svetskom Savezu Crkvi, podnela je ostavku ekumenskom telu Centralnog odbora u znak protesta zbog predloga koji namerno pomaze ucescu Pravoslavnih crkava u organizaciji.
Ona smatra da zategnuta situacija izmedju protestantskih i pravoslavnih crkava negativno utice na rad Saveza i da protestanti i pravoslavni, ako nisu u stanju da premoste razlike, treba da imaju dve odvojene svetske organizacije.
Debata oko zajednickog Bogosluzenja
U Zenevi, upravno telo svetskog Saveza crkvi, na zasedanju krajem avgusta i pocetkom septembra 2002. godine, vodilo je ozbiljne razgovore o nacinu novog zajednickog ekumenskog Bogosluzenja. Problem je kako da se uskladi novi nacin sa mnogim razlikama liturgije koji su ukorenjeni u verskim zajednicama. Predlozeno je da se izostavi naziv "Ekumensko bogosluzenje" a da se nazove "konfesionalna zajednicka molitva", za razliku od "inter - konfesionalne zajednicke molitve". Ulazu se veliki napori da se ukljuce liturgijski elementi iz mnogih hriscanskih tradicija. Cudno je da se niko od njih ne pita sta Bog trazi i na koji nacin ce On biti proslavljen, vec da sto vise ljudi bude zadovoljno. Pored zajednickih Bogosluzenja diskutovano je i o tome kako ce se ubuduce donositi odluke i resavati ekumenski problemi.
Specijalna komisija, koja je osnovana da prouci primedbe Pravoslavnih crkvi koje su clanice Saveza, podnela je svoj izvestaj. Pravoslavne crkve zale se da u Savezu dominira protestantska teologija kao i stil po kome se donose odluke.
Jedan od ozbiljnijih problema je rukopolozenje zena za svestenicku sluzbu. Nije tesko objaviti da je najzad uspostavljena jedna univerzalna Crkva, ali je vrlo tesko tu ideju sprovesti u praksu. Niko ne zeli da se odrekne svoje tradicije i obicaja. Da bi se postiglo i formalno, vestacko jedinstvo, ipak su neophodni mnogi ustupci, kompromisi i zrtve.
U odredjivanju novog tela i formulisanju novih univerzalnih obicaja, nema standarda kao sto je apostolska crkva imala prorocku rec - Sveto pismo. Sve se svodi na pogadjanja i kompromise, sve dotle dok se ne uspostavi to formalno, vestacko jedinstvo, koje nema nicega zajednickog sa onim jedinstvom za koje se nas Gospod Isus Hristos molio: "Da svi jedno budu, kao Ti, Oce, sto si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu." (Jovan 17,21)
Hristos je pozvao hiscane na pravo, sustinsko, a ne vestacko jedinstvo.
"Globalizacija je nezamenjivi proces kome podlezu svi ljudi, a kome ni crkva ne moze izmaci", izjavio je moderator svetskog Saveza crkvi Aram Katolikos. On postavlja i pitanje: "Kako crkva treba da odgovori izazovu globalizacije?"
Poruka sa Svete gore Atosa
Na gori Atos sastali su se predstavnici dvadeset pravoslavnih manastira da zajedno prouce kako ekumenizam deluje na Pravoslavnu crkvu. Ovaj forum zakljucio je da ucesce pravoslavaca u zajednickim bogosluzenjima sa drugim religijama negativno deluje na veru i predanja Crkve.
"Teoloski dijalog ni u kom slucaju ne treba da bude povezan sa zajednickom molitvom, liturgijom, bilo kakvim verskim bogosluzenjima koji bi mogli stvoriti utisak da Pravoslavna crkva prima rimokatolike kao puninu Crkve ili papu kao kanonskog biskupa Rima...
Monasi sa Svete gore vrlo su uznemireni tendencijom nekih hijerarhijskih vodja, koji su ucestvovali u rimokatolickim bogosluzenjima, proslavama i procesijama, posebno prilikom povratka relikvija... Tajni karakter poljupca mira za vreme euharistije oduvek je oznacavao jedinstvo vere... Ne mozemo se moliti zajedno, posebno za vreme svete liturgije, kada ne verujemo u istu veru i kada smo razdvojeni zbog osnovnih pitanja vere. Jedino jedinstvo vere moze nam dozvoliti da to cinimo...
Sveta gora ne moze da prihvati misljenje koje je izrazeno u zajednickoj izjavi patrijarha i pape a koji se odnose na "ciscenje istorijskih secanja nasih Crkava" i tako delimicno otvori dijalog ljubavi... U stvari, jeretici treba da ociste svoja istorijska odstupanja i od prave prakse Pravoslavne vere...
Sveta gora je uverena, uz veliku zabrinutost, da pravoslavni cine mnoge ustupke i kompromise rimokatolickoj crkvi.. Na taj nacin pomaze im da ostanu u svojim pogreskama, koje su posluzile kao razlog odvajanja od Pravoslavne crkve, a kasnije i protestantskog rascepa.
Za vreme svoje posete centru Pravoslavlja u patrijarsijskoj katedrali, papa se ustrucavao da objavi da je dosao u Konstantinopolj kao Petrov namesnik... Drugim recima, papa je branio papinu nepogresivost i primat, a bilo je i mnogih drugih manifestacija i dela koji su usmerini jedinstvu.
Rimokatolici guraju dialog, nadajuci se da ce ojacati prikljucivanje Pravoslavlja sebi, jer smo suoceni sa mnogim unutrasnjim alarmnim krizama. Mnogi bivsi rimokatolici, koji su se obratili u Pravoslavlje, takodje su uznemireni. Pravoslavni nemaju razloga da ubrzavaju dijalog, jer papisti ostaju cvrsti i nepokolebljivi u vezi papine nepogresivoti i drugih zabluda." (Announcement of St. Athos on Ecumenism)
Avgust 2002
Ruska pravoslavna crkva podnela dokaze o katolickom prozelitiziranju
Moskva ENI: Ruska prvoslavna crkva podnela je dokaze kojima okrivljuje Katolicku crkvu za prozelitiziranje u Rusiji. Moskovski patrijarh Ruske pravoslavne crkve poslao je pismo Vatikanu u kome je izneo definicuju prozelitizma (prekrstavanja). Patrijarh je izneo celu listu slucajeva koji dokazuju kako Katolicka crkva "krade ovce" njegovog stada.
Posmatraci u tome vide kako bi ovo pismo moglo imati za cilj uvod novim razgovorima koji se odnose na zategnute odnose i krizu izmedju dve Crkve.
Huan Dijego je bio Indijanac pre nogo sto su Evropljani stigli u novi svet. Prema tradiciji Katolicke crkve, Devica od Guadelupe javila mu se 1531. godine, ostavila svoj lik utisnut na njegovom ogrtacu. Ovo je pomoglo obracenju milionima Idijanaca u Severnoj Americi. Kanoniziranje Huan Dijega za sveca usmereno je opet prozelitiziranju Indijanaca u Severnoj Americi.
Glasanje o homoseksualcima preti rascepu Anglikanske crkve
Anglikanska crkva u svetu suocila se sa ozbiljim problemom koji preti jedinstvu Crkve. Problem se pojavio u tome sto je Anglikanska crkva u Vankuveru u Kanadi, 15. juna 2002. izglasala sa 215 delegata za, i 129 protiv, da se daju potpuna prava homoseksualcima, cak da mogu vrsiti i postorske duznosti. U znak protesta protiv ove odluke, vodje osam konzervativnih crkava, napostile su sastanak. Oni prete da ce obustaviti finansijsku podrsku upravi Crkve i da ce prisvojiti crkvene objekte koji vrede milione dolara.
Ipak je Huan Dijego proglasen za sveca
Za vreme svoje posete Meksiku, 31. 8. 2002. godine, papa Jovan Pavle II kanonizirao je Huna Dijega za sveca. Viktor Simpson u novinama, The Sun News, izvestava: "Iako se mnogi pitaju da li je u 16. veku Huna Dijego zaista i postojao, papa je ipak naglasio vaznost njegove uloge kao coveka koji je pomogao spanskim osvajacima, i meksicki urodjenici su se ujedinili... I odmah je uzvisenje novog sveca pocelo. Unutar bazilike Device od Guadelupe, igraci obuceni u perjanu odecu Asteka lupali su u zvecke i duvali u skoljke dok je ikona novog sveca nosena do oltara."
Internacionalni Kongres verske slobode
Od 10. do 13. juna 2002. godine, na Filipinima odrzan je Internacionalni kongres verske slobode. Kongresu su prisustvovali delegati iz 33 zemlje koji su predstavljali razne konfesije: judaizam, islam, hinduizam, budizam, hriscanstvo i druge.
Kongres je raspravljao o problemu verske slobode koja je sve vise ugrozena u svetu. U mnogim islamskim zemljama vrsi se prava tortura nad vernicima drugih i manjih verskih zajednica. Medju hriscanskim zemljama spomenuta je Belorusija u kojoj drzava priprema zakon koji bi mogao ograniciti versku slobodu manjim verskim zajednicama. Znacajno je da i neka biblijska prorocanstva ukazuju na to da ce u poslednje vreme, oni koji su se odvojili od hristovog ucenja, svoje krivoverje pokusavati silom da nametnu drugima.
Jun 2002
Debata oko novog sveca u Meksiku
"Mexico City (ENI) Sluzbenici Vatikana sumnjaju da ce papa Jovan Pavle II, zbog bolesti, moci da poseti Meksiko krajem juna ove godine.
Neki crkveni lideri u Meksiku izrazili su svoju sumnju - da li je covek koga papa dolazi da kanonizira, zaista ikad i postojao.
Njihov skepticizam zasniva se na legendi is 16. veka, koja tvrdi da je Huan (Juan) Diego, video pojavu Device Guadelupe, i da je na njegovom plastu utisnut njen lik.
Manuel Olimon Nolasko, katolicki svestenik i profesor istorije na Pontifickom univerzitetu u knjizi, koja ce uskoro da izadje iz stampe, tvrdi da je lik Device Guadelupe na Huan Diegovom plastu nacrtan rukom,
pre nego bozanski utisak, kao sto tvrdi Vatikan." (ENI - 02-0163)
Zar ce Crkva proglasiti svecem onoga za kojega se ne zna da li je ikad i postojao?
Kako onda vernici Crkve mogu imati poverenja u svece, koje su ljudi proglasili svetima, i koliko vredi moliti se njima?
Pitanje verske slobode
Komisija koju su odredile Sjedinjene Americke Drzave jos 1998. godine koju je potvrdio predsednik Bil Klinton,
a ciji zadatak je da prati razvoj dogadjaja u svetu, koji uticu na versku slobodu, izjavila je:
"Zalosno je, situacija u svetu svake godine sve vise se pogorsava." U mnogim zemljama,
a posebno u muslimanskim drzavama, sve vise se ogranicava verska sloboda.
Potezi koji nagovestavaju reorganizaciju Nacionalnog saveza Crkava
Verske vodje u Njujorku zalozile su se u pravcu proucavanja ekumenskog dijaloga u
Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji moze da stvori novo nacionalno telo,
koje bi moglo da zameni Nacionalni savez Crkava.
Nova organizacija ce ukljuciti: Anglikance, Evangeliste, Pravoslavne, Pentekostalce,
Katolike i clanove protestantske crnacke Crkve.
Armenska Crkva proslavila 1700. godisnjicu
Armenija je prva zemlja, koja je pocetkom cetvrtog veka primila hriscanstvo.
Armenija je takodje medju prvim zemljama imala prevod Biblije na svom jeziku.
Najstariji sacuvani prevod Biblije potice iz petog veka. Armenija ove godine proslavlja 1700.
godisnjicu od primanja hriscanstva.
Nas narod je cekao jos 11 vekova posle Armenskog prevoda, dok je dobio svoj prvi prevod.
Prvi prevod Novog zaveta pripremili su S. Konzul i A Dalmatin (1560-1563) na glagoljici i cirilickim slovima.
Primoz Trubar i Juraj Dalmatin (1557-1584) preveli su Bibliju na slovenackom jeziku.
Djuro Danicic i Vuk Karadzic preveli su Bibliju na srpski jezik, koja je prvi put objavljena u Beogradu 1868. godine.
Mart 2002
Misionarske aktivnosti stvaraju neprijateljske odnose izmedju dve Crkve
ENI izvestava da je predsednik Rusije Vladimir Putin, prilikom svoje posete Poljskoj u Januaru 2002. godine rekao da je njegova zemlja "ponosna sa papom" i da se nada da ce za vreme svog predsednickog mandata imati priliku da primi kao gosta u posetu papu Jovana Pavla II.
Medjutim, Putinovu izjavu strogo je kritikovala Ruska pravoslavna crkva. Patrijarh Aleksej II rekao je da nema zelju da se sretne sa pontifikom sve dotle dok Rimokatolicka crkva ne prestane svoje sirenje u bivsem Sovjetskom podrucju.
Prema ovoj i mnogim drugim izjavama, vidi se da se patrijarh Ruske pravoslavne crkve protivi katolickim misionarskim poduhvatima u Rusiji.
Ruska pravoslavna crkva i Vatikan
Nasuprot protivljenju Ruske pravoslavne crkve, Vatikan je u Moskvi uspostavio novu rimokatolicku biskupiju. Na protivljenje Ruske pravoslavne crikve, Vatikan je odgovorio da je to samo administrativna mera. Medjutim, za Rusku pravoslavnu crkvu uspostavljanje katolicke biskupije je uzdizanje suparnicke crkve.
Uspostavljanje Katolicke crkve u Rusiji patrijarh Ruske pravoslavne crkve opisao je kao izazov pravoslavlju. Patrijarh je izjavio da ovaj korak otkriva pravi misionarski cilj i pod znak pitanja stavlja vatikansku odanost ekumenizmu. (ENI)
Januar 2002
Ceske crkve protestuju protiv zakona koji je "neprijatelj" religiji
(ENI) Crkve u Ceskoj Republici ustale su protiv spornog novog zakona za koji tvrde da ogranicava verske aktivnosti, uporedjujuci ga sa kontrolom religije za vreme komunisticke vladavine.
Po novom zakonu, vlast odlucuje da li ce se otvoriti nova bogomolja i osnovati verska zajednica. Zakonodavno telo takodje zahteva od crkava da imaju pravo na oslobodjenje od poreza samo za verske aktivnosti, a ne za gradjanske i drustvene svrhe.
Zakon pored ostaloga, zahteva da se crkvene dobrotvorne organizacije, kao sto je katolicka Karitas, ponovo registruju kao i sva preduzeca koja podlezu placanju poreza.
Velike promene na polju religije
Jedanaesti septembar 2001. godine, kada su teroristi napali Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon u Vasingtonu, posluzio je kao varnica, koja je zapalila mnoge vatre koje su tinjale. Poceo je rat u Avganistanu; nisu samo napadnuti teroristi, vec i oni koji ih stite i pomazu. Sve vlade sveta pozvane su na odluku: terorizam i sankcije, ili koaliciju i slobodu. Borba protiv terorista se nastavlja, ona nema vremenskih ni teritorijalnih granica.
Zbog toga sto su teroristi verski fanatici, koji iz neopravdanih i nerazumnih razloga ubijaju nevine ljude, borba protiv njih siri se i protiv manjih verskih zajednica koje se svrstavaju u kult ili sekte. Svaka vrsta kulta je stetna i opasna i dobro je da budemo budni i oprezni i da cuvamo sebe i svoju porodicu od tog zlog uticaja, jer oni posebno prete mladima koji nemaju zivotnog iskustva.
Na zalost postoje i verske sekte koje su stetne i opasne, ne samo po drustvo, vec i po sebe i svoje vernike, jer i svojim sledbenicima cine zlo. Medjutim nisu sve sekte lose, mnoge od njih su dobre i ne predstavljaju nikakvu pretnju drustvu.
Da bi problem bio komplikovaniji, neki ljudi i neke Crkve svrstavaju u sekte. Danas ako neko nekoga mrzi i ne slaze se sa njegovim verovanjem, odmah ga proglasava jeretikom i pripadnikom sekte.
U Rusiji, u Niznj Novogradu, od 23-25. aprila 2001. godine, odrzan je kongres u kome su uzeli ucesca katolicki, pravoslavni, protestanski i jevrejski teolozi. Moto ovog kongresa bio je: "Totalitarne sekte - izazov 21. veka". U zakljucku dokumenta koji je izdao kongres receno je: "Kada govorimo o totalitarnim sektama... ne mislimo samo na nove religijske pokrete, vec rec je o grupama cija je ideologija i praksa opasna po osobe i drustvo." (Rusian Orthodox Church Targets Totalitarian sekts)
Francuska je prva zemlja u svetu koja je izdala zakon ciji je zadatak da kontrolise aktivnost svakoga kulta. Cilj ovog zakona je borba protiv 175 pokreta koji su pod znakom pitanja i svrstani u grupu protiv drustva. Ovaj zakon usmeren je najpre protin Crkve sajentologa i pokreta San Muna. Francuski ministar pravosudja izjavio je da je cilj ovog zakona "da zastiti ljudsku slobodu".
Da li ce ovaj zakon zbilja zastiti drustvenu slobodu ili ce ograniciti i oduzeti pravo slobodnog izbora i slobodu vere i savesti. Samo buducnost ce odgovoriti na ovo pitanje. Istorija je puna podataka o krvoprolicima i lomacama na kojima su unistavani nevini ljudi od strane onih koji su slicne zakone u proslosti sprovodili u praksu.
Kardinal Luis - Meri Bele (Luis - Marie Belle) i predsednik Protestanske federacije Zan Arnold, uputili su primedbu prvom ministru da bi u spomenutom zakonu rec "sekta" trebala da se izostavi zato sto njena definicija nije jasna.
Da li se ovaj pokret borbi protiv terorista, koji su verski fanatici koji unistavaju nevin narod, slucajno pojavio ili je to ispunjenje biblijskih prorocanstava?
Zatvoren Veb sajt pod optuzbom da preti konzervativnim liderima
U San Dijegu, americko Ministarstvo pravosudja zatvorilo je Veb sajt za koji tvrde da je pretio konzervativnim liderima hriscanske koalicije. Do sada je prvi amandman garantovao pravo svim gradjanima da slobodno mogu da kazu sta mile; medjutim, posle 11. septembra sve se izmenilo. Da li ce se ovako postupati samo sa ekstremnim grupama ili ce se ova praksa prosiriti i na druge grupe, jedino buducnost ce odgovoriti na ovo pitanje.
Besmisleni ekumenizam
Pod ovim naslovom u clanku, Chuck Colson iznosti svoje utiske sa zajednickih molitvenih sastanaka koji se odrzavaju u Severnoj Americi posle 11. septembra 2001. godine na kojima je istaknuta ekumenska religija.
Muslimanski teolog izjavio je: "Svi mi verujemo u Isusa. Ja verujem u Muhameda i sve proroke. Tako nasa misija ovde je da predstavimo narod Bogu. Ustvari, mi verujemo u Isusa vise nego vi."
Colson ovo naziva besmislenom ekumenskom gradjanskom religijom, koja zamracuje istinu o hriscanstvu i islamu. Velika je razlika izmedju onoga kako musliman veruje u Isusa i onoga kako veruju hricsani. Za muslimana Isus je jedan od proroka, a za hriscane Bozji Sin, drugo Lice Bozanstva i Spasitelj sveta. "Iako se tolerisu sve religije," dodao je Colson, "ipak sve nisu istinite." (Sothern Californina Christian Times, January 02)
Pat Robertson podneo ostavku
Pat Roberstson, ugledni lider hriscanske koalicije, koji je godinama pozivao americke konzervativne hriscane da uzmu aktivnog ucesca u politici, jer ce jedino na taj nacin ostvariti ciljeve hriscanske koalicije; podneo je ostavku na duznost njenog predsednika.
Cal Tompson tvrdi: "Verska politika je izneverila Crkvu zato sto je vernicima receno da mogu u zemlji da uzdignu moral pomocu religije i politike... Da bi ponovo usmerili svoju energiju, konzervativni hriscani ucinice dobro ako se ponovo posvete citanju Biblije i prestanu da se oslanjaju na politiku. Nema biblijske odredbe po kojoj bi se mogla ocekivati reforma sveta pomocu drzavne vlasti. Drzavna valda reflektuje moralne navike naroda, medjutim, drzava ne moze izleciti ranjeno srce (koje je najcesce uzrok mnogih bolesti). Ovo je licni, a ne politicki problem." (Isto, str. 8)
Predlog amandmana americkoj Konstituciji o verskoj slobodi
U Sjedinjenim Americkim Drzavama 1998. godine predlozen je amandman Konstituciji zakona o verskoj slobodi, koji u to vreme nije usvojen. Medjutim, posle 11. septembra, ponovo je pripremljen. Ako ovoga puta bude usvojem bice prvi amandman Konstituciji o verskoj slobodi od 1789. godine. Iako predlozeni amandman izgleda povoljan, ipak upucuje na mnoge opasnosti koje ce se uskoro pojavitii na tom putu mnogobrojnih promena.
Zakon koji postavlja mnoga pitanja
Jos za vreme predizborne kampanje, predsednik Bush predlozio je da bi trebalo da drzava potpomaze crkvene dobrotvorne organizacije. Novac koji bi Crkva dobila od drzave, ne bi ga smela upotrebiti za evangeliziranje, prozelitiziranje i verske svrhe.
Pristalice ovog zakona tvrde da bi na taj nacin Crkva samo dobila, a nista ne bi izgubila. Drzava obecava da time nece uzeti kontrolu nad religijom.
Protivnici zakona tvrde da drzavna sredstva nikada ne bi trebala da budu data crkvama, koje ce ga na bilo koji nacin, ipak, utrositi na versku propagandu, evangeliziranje i prozelitiziranje. Drazava ce na taj nacin podupreti religiju, a to je protiv Konstitucije.
Kriticari tvrde da ce Crkva koja primi pomoc od drzave, ipak morati da pravi kompromis, da odustane od svoje misije, zbog koje je Crkva i osnovana. Primanjem drzavne pomoci, Crkva ce se promeniti od duhovne u socijalnu ustanovu.
Septembar 2001
Pitanje verske slobode u Estoniji
Parlament u Estoniji 13. 06. 2001. izglasao je zakon koji bi oduzeo prava
verskim zajednicama kojim upravljaju stranci. Medju grupama koje bi po ovom
zakonu izgubile legalni status u Estoniji su: Jehovini svedoci, Ruska
pravoslavna crkva, Hriscanska adventisticka crkva i druge protestantske
Crkve. Ovaj zakon ne bi uticao na Katolicku crkvu, koja deluje pod posebnim
sporazumom iznedju estonske vlade i Vatikana.
Predsedinik Estonije Lenart Meri odbio je da potpise ovaj zakon i tako je za
sada sacuvana verska sloboda svih verskih organizacija u Estoniji. ANN
Verska sloboda u Jugoslaviji
Casopis Hriscanstvo danas (Christianity Today) od 06.08. 2001. objavio je
clanak: Evangelisticke crkve izlupane kamenjem i vandalizirane, koji je na
Zapadu primljen sa velikim iznenadjenjem. Autor ovoga clanka tvrdi da su
bogomolje Evangelisticke ckve ostecene u Leskovcu, Novom Sadu i drugim
mestima. Otkako je nova vlada preuzela vlast, napadi na manje verske
zajednice su se povecali, tvrdi autor.
Branioci verske slobode na Zapadu su vrlo iznenadjeni, da je za vreme
komunizma bilo vise verske slobode, nego sto je ima danas u demokratiji, a u
stvari potpuno drugacije se ocekivalo. ANN
Verska sloboda u Nigeriji
Nigerija se nalazi u zapadnoj Africi u kojoj zivi 123 milona ljudi, od kojih
su 50 odsto muslimani, a 50 odsto hriscani.
Nigerija je usvojila islamski zakon Saria, koji ogranicava versku slobodu
hriscanima. Hriscanin nema pravo da se vozi istim taksijem sa zenom
muslimankom i od njega se zahteva da se oblaci kao i muslimani. Ovaj zakon
doveo je do zategnutih odnosa izmedju hriscana i muslimana. Hriscani vrlo
tesko mogu dobiti gradjevinsku dozvolu za izgradnju crkvenih objakata i nije
im dozvoljeno da odrzavaju evandjeoske skupove.
U sukobima dolazi i do fizickih obracuna. U jednom sukobu u junu 2001.
poginulo je 10 osoba. Posle izdvanja jedne hriscanske knjige, za koju
muslimani tvrde da je hula na islam; cetiri crkve su zapaljene. U februaru
prosle godine u sukobu je ubijeno 150 osoba.
Svaka zemlja koja ogranicava versku slobodu manjim verskim zajednicama gubi
ugled u medjunarodnoj zajednici, sve manje strane firme zele da investiraju
pojedine projekte u njima i vrlo tesko moze da se sa svojim proizvodima
uspesno pojavi na medjunarodnom trzistu. Kako jedna zemlja postupa sa verskim
i nacionalnim manjinama, to pokazuje pravi stepen slobode koju propagira i
zastupa.
Portugalski Parlament izglasao zakon o verskoj slobodi
Portugalski Parlament 26. aprila 2001. izglasao je zakon kojim je
zagarantovano jednako pravo svim gradjanima po pitanju vere i savesti. Ovaj
zakon odobrava vernicima da slobodno izaberu religiju koju hoce, odrede
sedmicni dan odmora po svome izboru kao i ostale praznike i da ispoljavaju
svoju religiju po svojoj savesti. ANN
Ovo je vrlo smelo i napredno za Portugaliju koja je jos 1940. godine
potpisala konkordat sa Vatikanom.
Najmanji peismeker na svetu
Adventisticki Univerzitet Loma Linda u Kaliforniji, ugradio je najmanji
peismaker na svetu bebi koja je stara tek 2 meseca. Ovaj aparat ugradjuje se
pacijentima koji imaju umanjen broj otkucaja srca. Univerzitet Loma Linda sa
svojim medicinskim centrom i decjom bolnicom priznat je u svetu po
presadjivanju srca, istrazivanjima na polju medicine i lecenju raka pomocu
protonskog zracenja.
Spajanje Crkve i Drzave
Pre dva milenijuma proreceno je da ce ponovo doci vreme kada ce politika uzeti vodecu ulogu u Crkvi. "I povika snaznim glasom govoreci: pade, pade Vavilon veliki i posta demonsko prebivaliste i skloniste svih necistih duhova." Prorok je ovo vidjenje uputio hriscanstvu -
Crkvi. Vavilon je simbol zbrke i nereda.
Zasto je ovo upozorenje upuceno Crkvi?
Apostol Jovan odgovara: "Jer su od strasnoga vina njegovih razvrata pili svi narodi i carevi zemaljski
s njim bludnicili." (Otkrivenje 18,2.3: Carnic) Vino je simbol laznog ucenja, a carevi predstavljaju vlasti, koje ce upravljati Vavilonom velikim - Crkvom.
Zato prorok poziva: "Izadjite iz njega, narode moj, da ne budete ucesnici u gresima njegovim i da ne
primite od njegovih zala." (Stih 4) Upozorenje je ozbiljno i od njegovog prihvatanja ili odbacivanja zavisi pravac u kome cemo se usmeriti kao pojedinci i celo hriscanstvo.
Vavilon i Sjedinjene Americke Drzave
Novi predsednik SAD-a, Dzordz Bus mladji, zauzeo se da u mnogo cemu izvrsi reformu. Medjutim, njegova reforma ne odnosi se samo na Drzavu i socijalne potrebe gradjana, vec i na religiju.
Bus nastoji da uspostavi socijalno-versku instituciju, koja bi trebala da preuzme brigu o socijalnim potrebama, posebno potrebama siromasnih.
I do sada su u Americi postojale verske
dobrotvorne organizacije, koje pomazu siromasnima i postradalima, ali one oduvek pripadaju verskim organizacijama, koje su odvojene od Drzave, a koje upotrebljavaju sredstva, koja kao dobrovoljne darove i priloge, dobijaju od gradjana ili vernika Crkve. Medjutim, Bus predlaze da Drzava, iz svoga budzeta treba da potpomaze religijske organizacije. Mnogi se bune, jer bi na ovaj nacin dobile finansijsku pomoc i neke verske teroristicke organizacije.
Ustav SAD-a zabranjuje Drzavi da se mesa u pitanja religijskih organizacija - Crkva je odvojena od drzave. Osnivaci Amerike imali su lose iskustvo do kakvih kobnih posledica dovodi mesanje politike i Crkve -
progonstva manjina, krstaski ratovi, Inkvizicija i druge nepravde. Zato su Ustavom zabranili svako mesanje Crkve i Drzave.
Da bi izbegao ovu klauzulu u Ustavu, Bus ne spominje religuju ni Crkvu, vec veru. On osniva "Socijalnu sluzbu baziranu na veri", a ne na religiji ni Crkvi. Kada su mu stavili primedbu, da Konstitucija zabranjuje mesanje Crkve i Drzave, on je odgovorio: "Mi osnivamo ustanovu koja ce hraniti gladne, a ne delimo Biblije." "Ne podupiremo religiju, vec socijalnu sluzbu."
Na prvi pogled sve izgleda dobro, oduvek je bilo plemenito pomagati siromasnima. Medjutim, prorocanstvo je proreklo da ce se ovim putem hriscanstvo pretvoriti u "Vavilon" - zbrku. Onda kada Crkva pocne "bludniciti" sa Drzavom, ona se pretvara u "Vavilon". Ovo je, bez sumnje, jedan od vaznih znakova ispunjenja biblijskih prorocanstava.
Prorok nije samo dao upozorenje sta ce se desiti da bi tako zadovoljio nasu radoznalost, vazno je sta ce se desiti sa Crkvom i da li ce postati "Vavilon veliki," ali jos vazniji je poziv koji prorok upucije svakom pojedincu i svima nama kao celini: "Izadjite iz njega narode moj, da ne budete ucesnici u njegovim gresima, i da ne primite od njegovih zala." (Otkrivenje 18,4) Izbor je pred nama, sta cemo uciniti?
Priprema ekumenskog pravilnika za Evropu
U avgustu 1997. godine, odrzano je zasedanje odbora Konferencije Evropskih Crkva i Veca Evropskih biskupskih konferencija, u Gracu, u Austriji. Svrha ovog sastanka bila je da pripreme ekumenski pravilnik (Charta Oecumenica), sa ciljem da pomogne Crkvama oko zblizavanja, sporazuma, u pravcu prema jedinstvu svih religija i ideologija.
Ovaj odbor izradio je nacrt
Dokumenta i poslao crkvama na uvid ocekujuci da ce ga crkve prihvatiti. Medjutim, odbor je ipak otvoren za kritiku, primedbe i predloge. U februaru isti odbor satao se u Rimu i izabrao je 40
osoba da pregledaju primedbe i naprave konacni nacrt.
Svaka verska organizacija koja je uzela ucesca u ovoj proceduri, trebala je da odgovori na neka pitanja:
* Da li bi vasa Crkva mogla da prihvati ovaj Dokumenat u celini?
* Moze li on pomoci da se
produbi ekumenski zivot i da se sa drugim Crkvama bolje podeli zajednicka odgovornost za Evropu?
* Koje tacke ovog Dokumenta bi trebale da budu preradjene i kako?
* Koje su vazne tacke, u kojima se Crkva zalaze, a koje ovde nisu spomenute,
* Koju prakticnu vrednost u sirenju ekumenskog zivota bi mogao imati ovaj Dokumenat na podrucju Evrope?
Ovaj Dokumenat je u pripremi i ocekuje se da ce uskoro biti predstavljen Crkvama. Ocekuje se da ce ga mnoge
Crkve prihvatiti.
Ovaj Dokumenat ukazuje na "obaveze medjusobnog pomirenja i sluzi zajednickom svedocenju i sluzbi mira i pravednosti u celoj Evropi. Tako "Charta Oecumenica" moze ponuditi
mogucnost, po kome ce Crkve moci meriti svoj zivot, svoj rast u odnosu jednih prema drugima i svoje zajednicko svedocenje za Jevandjelje pomirenja."
Do sada smo znali da imamo savrseno
merilo, po kome Crkva moze meriti svoj rast: Isusa Hrista, Bibliju i Bozji zakon. Da li ce spomenuti Dokumenat postici bolje rezultate?
Napredak Ekumenizma
(Rim, ENI) Marija Jespen, biskup Evangelisticke Luteranske Crkve u Hamburgu, izjavila je da katolici i protestanti u Nemackoj uzimaju zajednicku pricest. Marija Jespen je prva zena u svetu koja je postala Luteranski biskup 1992. godine. U Rimu je nedavno odrzala govor za vreme svoje posete Luteranskoj Zajednici.
Katolicki univerzitet dao pocasni doktorat pravoslavnom patrijarhu
Patrijarh Rumunske pravoslavne Crkce, Teoctist, primio je pocasni doktorat od Katolickog Univerziteta u Poljskoj na kome je papa Jovan Pavle II nekad predavao.
U svom govoru pre primanja pocasnog doktorata od Katolickog Univerziteta u Lublinu, patrijarh Teoctist
rekao je da veruje da je rumunska pravoslavna kultura bliza zapadnoj kulturi nego istocnoj, i zatim je definisao veze svoje Crkve sa Rimokatolickim liderima. Ova nagrada sledila je posle posete pape Jovana Pavla II Rumuniji. (ENI)
Ujedinjenje Anglikanske i Luteranske Crkve u Americi
Posebnom svecanoscu obelezen je 6. Januar ove godine u Vasingtonu kada su se ujedinile Episkopalna
Anglikanska i Luternaskka Crkva u Americi. Ove dve Crkve, od sada, imace zajednicku liturgiju i sve obrede. Pastori svake od ovih Crkava mogu sluziti u obe Zajednice. (ENI)
Razgovor Katolika i Protestanata o indulgenciji
Posle skoro 5 vekova od kako je Martin Luter ulozio protest protiv mnogih dela Rimske Crkve, Vatikan je po prvi put imao sastanak sa dvema glavnim protestanskim organizacijama na
kome se diskutovalo o indulgenicijama (oprostajnicama), u cemu protestanti, kao i Luter, vide veliki problem. Ovo savetovanje odrzano je u Februaru u Rimu. Ovaj sastanak zakazali su ugledni
teolozi vatikanskog Koncila za unapredjenje hriscanskog jedinstva i Luteranska svetska Federacija.
Ekumenska delegacija posetila Pravoslavnu Crkvu
Delegacija svetskog Saveta Crkvi i Konferencije Evropskih Crkava, na celu sa generalnim sekretarom
Svetskog Saveta Crkava, Rajserom, posetila je Srpsku prvaoslavnu Crkvu u Svajcarskoj. Predsednik SR Jugoslavije, Dr. Vojislav Kostunica, sa ostalim liderima Crkve, primio je ekumensku
delegaciju i zadrzao se s njom u prijateljskom razgovoru.
Diskusija je vodjena o odgovornosti Srpske Pravoslavne Crkve i drugih Crkava i religija o duhovnom probudjenju i punopravnom
razvitku svih religija na podrucju Jugoslavije. (ENI)
Verska sloboda u Jugoslaviji
Eksperti za versku slobodu u svetu zamerili su Jugoslavenskoj vladi koja nije dovoljno povela racuna da sve verske organizacije imaju potpunu slobodu i jednaka prava. Iznenadjeni smo kad cujemo da se nista ne cini da se zaustave ispadi nepozvanih fanatika na tudjim verskim sastancima i da vlasti ne cine nista da zastite bogomolje i sprece vadalizam manjinskih verskih objekata.
Medjutim, ENI izvestava da je ministar Srpske Vlade obecao da ce nova Vlada skinuti sva verska ogranicanja i dati potpuna i jednaka prava svim denominacijama u zemlji.
Ovo obecanje primljeno je na Zapadu sa posebnom paznjom i ocekuje se da ce nova Vlada odrzati svoja obecanja. Lideri manjih verskih zajednica u Jugoslaviji izrazili su poverenje da ce nova Vlada uciniti sto je obecala i sto svetska javnost od nje ocekuje da ucini. (ENI)
Ekumensko zasedanje u Nemackoj
Od 29. januara do 6. februara odrzano je zasedanje Centralnog odbora Svetskog saveta crkava u Potsdamu u Nemackoj. Na ovom zasedanju prisustvovalo je 158 clanova ovog odbora kao i mnogi drugi predstavnici.
Svetskom savetu crkava danas pripadaju 342 Crkve, a na ovom zasedanju primljeno je u clanstvo devet novih Crkava.
Dr Konrad Raizer, vodeci nemacki ekumenista i generalni sekretar Saveta, pozvao je ekumeniste da budu fleksibilniji u razgovorima sa drugim verskim zajednicama, radije, nego da isticu tradicionalnu crkvenu liturgiju i teoloske raslike. Sa svih strana hriscani se pozivaju da snize svoje ciljeve i spuste visinu svoga verovanja, jer samo tako ce se moci ostvariti ekumensko jedinstvo koje preti razvodnjavanju hriscanskog ucenja. Fleksibilnost ce uskoro zameniti istine vecnog Jevandjelja.
Pravoslavne Crkve, ponovo su istakle mnoge teskoce s kojima se susrecu u ekumenskom pluralizmu u kome niko ne slusa njihove primedbe, zahteve i predloge. Dr Hilarion Alfejev, svestenik i visi sluzbenik Ruske Patrijarsije ponovo je istakao da su "Pravoslavne Crkve u Savetu malobrojne i ocigledno je da ne postoji prostor u kome bi one mogle izraziti svoje probleme. Kad god je neko glasanje, mi kao manjina, uvek smo predestinirani da izgubimo." (ENI)
Papa se zauzeo za bolje odnose sa Jevrejima
Papa Pavle Jovan II za vreme svoje posete Jerusalimu u martu prosle godine, govoreci o sest miliona Jvreja koji su izgubili zivote sa vreme Drugog svetskog rata, molio se da se iz ove tragedije rode novi odnosi izmedju hriscana i Jevreja. (ENI)
Sukob u Evangelistickoj luteranskoj Crkvi u Americi.
Konzervativna grupa vernika Evangelisticke luteranske Crkve u Americi ostro se suprotstavila brzim koracima potpunog ekumenskog jedinstva sa Episkopalnom anglikanskom Crkvom. Oni u ovome vide otpad Crkve od temelja evandjeoske istine.
Medjutim, uprkos velikog protivljenja, Savet luteranske evagelisticke Crkve izglasao je da se sve ucini da se dodje do konacnog jedinstva izmedju ove dve Crkve. (ENI)
Katolicki biskup divi se veri Indusa
U januaru odrzan je u Indiji najveci verski sastanak u ljudskoj istoriji. Dvadeset miliona hodocasnika doslo je na usce svete reke da uzme ucesca u obredu ciscenja.
Katolicki biskup izrazio je svoje divljenje veri koju imaju Indusi. Medjutim, neki hriscani dosli su na isto mesto da se mole Bogu da bi ocistio induse za vreme ovoga ciscenja od sotone. (ENI)
Kult Fatime nepovoljno utice na ekumensko jedinstvo u Portugaliji
Velika promocija kulta "Nasa Gospa Fatima" u Portugaliji dovela je do negativne reakcije medju protestantima. Metodisticki biskup izrazio je ne samo nezadovoljstvo protestanata, vec i zabrinutost zbog negativnog uticaja uzdizanja ovoga kulta.
"Nisam napisao ovaj clanak da bih napao Katolicku crkvu," pise biskup. "Samo zelim da pokazem nasoj katolickoj braci da ekumenizam protestantske manjine, nije pokorni ekumenizam. Zelim da ukazem da postoji izvesno nezadovoljstvo medju ljudima koji su se svojstveno zauzeli za uspeh ekumenizma." (ENI)
Hriscanski lider propagira Judaizam
Ugledni biskup engleske Crkve, onima koji veruju, a ne mogu da prihvate
Hrista, predlozio je da mogu naci "duhovni dom" u Judaizmu. Ricard Haris,
biskup iz Oksforda rekao je: "Gledajuci na ljudske duhovne potrebe, vidim
kategoriju ljudi koji su po prirodi monoteisti i koji jednostavno ne mogu
da veruju u ono sto hriscani uce o Isusu, ali koji bi zeleli da imaju "duhovni
dom". (ENI)
|
