|
Trazenje oslonca na istrosenim temeljima
Savremeni ekumenski teolozi ulazu velike napore da odvoje hriscane od njihove misije i temelja evandjeoskog ucenja, koje, bez sumnje, nadmasuje sva druga ucenja; da ih pripreme za dijalog i spremnost da prime “svetlost” drugih religija. Jon Sahadat je posebnu paznju posvetio rusenju razlika medju religijama i pravilan pristup dijalogu. Osnova njegove teorije je ucenje Leonarda Svindlera i jainizma (dzenizma).
“Temeljni cilj dijaloga je da ucesnici nauce jedan od drugoga”, pise Sahadat, “da razumeju, rastu i promene se na bolje. Slusati s postovanjem, strpljivo, spremno da primaju... Dijalog ne znaci debata, niti ima za cilj da iznudi promenu. Ucesnici u dijalogu moraju biti otvoreni, pristupacni novim idejama, da pokazu simpatije prema misljenju i stavu drugih sa zeljom da istaknu spremnost da dragovoljno promene svoj stav.” (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34. No. 4. 1997; p. 532)
Kao sto vidimo, svrha dijaloga nije da pronadjemo istinu, najbolji put spasenja, vec da slusamo, ucimo od drugih, rastemo i prihvatamo ucenje drugih religija.
Sahadat je za svoju temu uzeo predmet “Istina”. On istice da postoje razlicita shvatanja, interpretacije i iskustva istine. Da bi potkrepio svoje misljenje, Sahadat uzima kao osnovu indijsku izreku: “jedna je istina, mudri je zove raznim imenima. Tako za Induse je Brahman, za budiste Daharmakija, za taoiste Tao, za hriscane Bog, za muslimane Alah.” (Isto) Ako sve ove reci oznacavaju Boga Stvoritelja, onda Sahadat je u pravu. Da bismo ustanovili da li je u pravu ili nije, prevescemo ove manje poznate pojmove.
“Brahman je apsolutno bice i nebice u isto vreme”. (Vujaklija, Leksikon stranih reci i izraza, str. 131) Ako Brahman moze biti i nebice, onda je suprotno Onome koje mi nazivamo Bog i ova dva razlicita pojma ni u kakvom slucaju ne mogu otkrivati istu istinu. “Daharmakija je u budizmu jedan od vidova (sustina tela), u kome se ne pojavljuje vrhovno stanje apsolutnog znanja.” (Encyclopedia Britanica, Vol. X p. 123) Ovaj izraz uopste ne govori niokakvom bozanstvu vec o telu, aspektu i znanju. Da li je ova imenica ista kao i imenica Bog? Ne, ni u jednom slusaju. Prema tome navedeni izrazi ne predstavljaju razna shvatanja, interpretacije i izrazavanja istine, vec nekoliko potpuno razlicitih pojmova, cak i suprotnih.
“Novi model ukazuje da nas pluralisticki svet otkriva da nijedna istina ne moze opstati sama. ”Sahadat svoju ideju podupire izjavom Pola Nitera: “Nijedna istina ne moze biti potpuno nepromenljiva.” (Journal of Ecumenical Studies, 34 No. 4. 1997. p. 536) Ni ova tvrdnja nije ispravna. Istina je uvek istina, nase shvatanje o istini moze se promeniti, a ne istina.
Sta je istina?
Za vreme Hristovog stradanja, sudija Pilat postavio je vazno pitanje: “Sta je istina?” (Jovan 18,38) Istinu ne mozemo naci u mnogobozackoj tradiciji i zamracenim teorijama; sustinska istina nalazi se u Bogu. “Delo je te stene savrseno”. izjavio je Mojsije, “jer su svi sudovi njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit.” (5. Mojsijeva 32,4)
Neophodno je da upoznamo tu sustinsku istinu. Isus se molio za svoje sledbenike: “A ovo je zivot vecni da poznaju tebe jedinoga i istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” (Jovan 17,3) Isus Hristos je istina. “Ja sam put istina i zivot”, rekao je Isus, “niko nece doci k' Ocu do kroza me.” (Jovan 14,6) Mi hriscani imamo sigurni izvor istine i naci cemo se u velikoj zabludi ako pocnemo da lutamo mracnim stazama mnogobozackog neznanja. To su izvori bez vode i ljudska nagadjanja bez sigurnosti i nade.
Bozja namera nije da istinu drzi sakrivenu, On zeli da je objavi ljudima. “Jer je ovo dobro i prijatno pred Spasiteljem nasim Bogom”, pise apostol Pavle, “koji hoce da se svi ljudi spasu, i da dodju u poznanje istine.” (1. Timotiju 2,3.4)
Isus je za sebe rekao: “Dodjoh na svet da svedocim za istinu i svaki koji je od istine slusa glas moj.” (Jovan 18,37) Umesto da kopamo po bunjistu u potrazi za zlatom, riznica neprocenjivog blaga nam je nadomak ruke - istina nam je jasno otkrivena, ali pred nama je izbor da je prihvatimo ili odbacimo. Svaki onaj koji trazi istinu i tezi za njom sledice svoga Spasitelja Isusa Hrista. Prihvatanjem Hristove nauke stajemo na stranu spasonosne istine. “Ako vi ostanete u mojoj nauci”, rekao je Hristos, “onda ste zaista moji ucenici, i saznacete istinu, i istina ce vas osloboditi.” (Jovan 8,31.32; prevod: dr. Carnic)
Najbolji nacin poznavanja istine je da zivimo prema otkrivenoj svetlosti koja nas sada obasjava. Samo teoretsko poznavanje istine nije dovoljno. Ako ne zivimo u skladu sa otkrivenom istinom, otvaramo vrata sumnji i tama obuzima dusu i baca je u beznadje. Posredstvom vere istina dopire do naseg uma. Cudno je da istim naporima uma primamo istinu ili zabludu. Zato je odluka da li verujemo u Boga i Njegovu rec ili u nesigurne ljudske predposavke i price, sudbonosna. Oni koji su na izvoru spasonosne istine primaju silu koja menja njihov zivot na bolje i osposobljava ih da budu videlo svetu. “Vi ste videlo svetu”, rekao je Isus, “ne moze se grad sakriti kad na gori stoji.” (Matej 5,14)
Sigurnost drustva i napredak svakog pojedinca, nije u vesto izmisljenim pricama niti u moci oruzanih snaga, vec u poznanju istine i predanju nacelima pravde koja je uspostavio Svemoguci i istiniti Gospod Bog.
Svaka razumna osoba uvidece ogromnu razliku izmedju istine i zablude. Bog je dao dovoljno dokaza u prilog istini i omogucio je svakoj iskrenoj dusi da pronadje put istine i spasenja. Onaj koji je izvor istine poziva nas: “Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti.” (Matej 11,28) Svakome je omoguceno da upozna istinu i oni koji pored poznanja istine ostanu u mraku zabluda sami su krivi za svoju propast. U nase vreme, vise nego ikada ranije, ispunjavaju se reci proroka Isaije: “Gle mrak ce pokriti zemlju i tama narode.” (Isaija 60,2) Mrak je zaista pokrio narode i tama se sve vise siri. Zato je veoma vazno da na vreme poslusamo Hristov poziv i stanemo na put istine, dok ne bude suvise kasno.
“Prazna filozofija ima zadatak da put u pakao prikaze kao put sigurnosti. Koristeci moc maste i melodicne glasove ona prikazuje siroki put kao put ka sreci i slavi.” (Evangelizam, str. 459)
“Istina Bozje reci i danas se ne slaze sa postupcima ljudi i njihovim prirodnim sklonostima, pa hiljade njih odbacuju njenu svetlost. Ljudi podstaknuti od sotone bacaju sumnju u Bozju rec i povode se za svojim nezavisnim sudom. Oni biraju tamu pre nego svetlost, ali to cine na pogibao svojih dusa.” (Ceznja vekova, str. 500)
“Uteha i mir nalaze se u istini, jer se pravi mir i uteha ne mogu naci u zabludama. Laznim teorijama i predanjima sotona porobljava um.
Usmeravajuci ljude laznim merilima, on kvari karakter. Sveti Duh govori umu preko Svetog pisma i urezuje istinu u srce. Tako On otkriva zabludu i izgoni je iz duse. Duhom istine koji deluje preko Bozje reci, Hristos zadobija svoj izabrani narod.” (Isto, str. 577)
Jainizam i istina
Osetivsi da izneto misljenje o promenljivosti istine nije ubedljivo, Sahadat se poziva na jainisticko ucenje o istini. “Svojim modelom istine”, tvrdi Sahadat, “jainizam pruza savremeni doprinos dijalogu. Obicna osoba kao sto smo mi moze da zna jedan ili dva aspekta jednog predmeta, ali svaka osoba ima mogucnost da postane sveznajuca i da u potpunosti razume stvari.” (Isto, str, 537)
Posto ova indijska filozofija pomaze dijalogu, ona se nudi hriscanima da uz njenu pomoc posumnjaju u Hristovo Jevandjelje i pocnu traziti istinu u neznabostvu i mnogobostvu. Istina je da su nasa shvatanja ogranicena i da je jedino Bog sveznajuci, a ovo sveznanje koje jainizam nudi lici na ono staro koje je Lucifer ponudio Evi: “otvorice vam se oci pa cete postati kao bogovi.” (1. Mojsijeva 2,5) Ali kad su im se otvorile oci, nisu postali sveznajuci kao bogovi, vec smrtni gresnici, potpuno goli.
Jainizam uci da niko nije u stanju da shvati celu istinu; ali kad svako od nas otkrije deo istine, zbir zajednickog otkrica predstavlja celu istinu. Da bi dokazao ovu teoriju, Sahadat ponavlja onu staru pricu, koja se vekovima ponavlja kao melodija sa pokvarene gramofonska ploce, o slepcima i slonu:
“Nekakav car je u svoj dvor pozvao pet slepaca, a imao je i jednog slona. Car je zatrazio da svaki slepac opipa slona i da ga opise. Svaki slepac je opipao jedan deo zivotinje i na osnovu svoga utiska dao opis. Prvi slepac je uhvatio surlu i uzviknuo: “Ovo je ogromna zmija.” Drugi je uhvatio uvo i tvrdio da je “veliki ventilator.” Treci je uhvatio nogu i rekao: “Ovo je veliko drvo.” Cetvrti je uhvatio rep i izjavio da je veliki konopac;” a peti je stavio ruke sa strane i izjavio da je “veliki zid”.
Svaki od njih izrazio je istinu sa svoje tacke gledista. Svako od ovih gledista je vazno za jainisticku filozofiju, jer se u svakome od njih nalazi deo istine. Nijedna od ovih izjava ne moze iskljuciti druge, jer nijedna izjava ne iznosi celu istinu. Prema jainizmu, niko nema “potpunu istinu ni potpunu zabludu.” (Isto, str. 540) Posle ovakve izjave, ostalo nam je samo da se cudimo kako se prosveceni ljudi hvataju za bilo sta samo da postignu svoj cilj i opravdaju svoje skretanje od izvora istine.
Da analiziramo izjave slepaca i utvrdimo koju istinu ili koji deo istine su otkrili. Kada je prvi slepac izjavio da je slon “ogromna zmija”, da li je to i bila zmija? Nije. Kada je drugi izjavio da je “veliki ventilator”, da li je zaista bio ventilator? Nije. Da li je noga bila “ogromno drvo”? Nije. Da li je zivotinja bila “kao dugacki konopac”, kao sto je izjavio cetvrti slepac? Nije. Da li je strana koju je opipao peti slepac bila “veliki zid”? Nije. Sta je od svega toga ipak bilo? Slon! Koju istinu je svaki od slepaca otkrio ili koju istinu su otkrili svi zajedno?
Nijednu.
Nijedan slepac nije rekao da se dotakao slona, a ipak pred njima je stajao slon bez obzira sta su oni mislili da je. Kao sto vidimo, obicna analiza jainizma dokazuje da tvrdnja: “da svako ima deo istine i da svi zajedno imamo celu istnu”, nije tacna. Prema tome, nijedan od njih, ni svi zajedno, nisu otkrili nikakvu istinu, vec su svi bili i ostali u zabludi. Kako pojedinac moze biti u zbludi, tako i vecina moze da se nadje na pogresnom putu. Vecina koja se suprotstavila Nojevom propovedanju i proglasila ga “ludim starcem” propala je za vreme potopa, dok je Noje sa svojom porodicom bio spasen. Dakle, vecina je pogresila i propala, a manjina je bila u pravu i bila spasena. Vecina je razapela Hrista, jer je bila u zabludi. Istina je istina bez obzira ko ce je otkriti, prihvatiti ili odbaciti. Hriscani u dijalogu sa mnogoboscima nece otkriti nove istine, vec ce se udaljiti od one koja je vekovima otkrivena. Cilj dijaloga je da nas povede sirokim putem misticizma i neverstva koji vodi u propast.
Posle price o slepcima i slonu, Sahadat iznosi zakljucak: ”Traganje za istinom i znacajem stvari mora dovesti do dijaloga... U ovom momentu istorije, ovo je jedini znacajni put religije.” (Isto, str. 541) Ucesnici u dijalogu “moraju da budu otvoreni samokritici i sprovedu u praksu religiju i ideologiju drugih”. (Isto) To znaci da se od ucesnika u dijalogu ocekuje da sprovedu u praksu ono sto cuju i nauce od mnogobozaca pa makar i slona nazvali drugim imenima.
“U nasem pluralistickom svetu vise ne mozemo sebi dozvoliti da mislimo u terminima ’mi’ i ’drugi’ vec, ’mi’ i ’svi od nas”, nastavlja Sahadat. “Mi putujemo u razlicitim camcima oblikovanim razlicitom istorijskom, i kulturnom pozadinom iz koje poticemo. Svi oni imaju isti cilj da ljudska bica prevezu od nestvarnoga ka stvarnome, od mraka svetlosti, od smrti u besmrtnost.” (Isto, str. 548)
Zelja je dobra, ali camci su nesigurni i u nemogucnosti da dovezu putnike do svetlosti i besmrtnosti. Samo jedan je od svih verskih vodja, Isus Hristos postigao taj cilj - presao iz smrti u zivot. Samo Hristos je pobedio smrt vaskrsenjem iz groba. Zato je i mogao da izjavi: “Ja sam prvi i poslednji, i zivi, i bejah mrtav i evo sam ziv va vek veka, amin. I ima kljuceve od pakla (groba) i smrti.” (Otkrivenje 1,18)
Samo Spasitelj je obecao: “Ja sam vaskrsenje i zivot; ko veruje u mene - zivece - ako i umre. I svaki koji zivi i veruje u mene, nece umreti doveka; verujes li ovo?” (Jovan 11,25.26; prevod: dr Carnic)
Mi ne kritikujemo druge religije niti smo pozvani da izricemo sud nad bilo cijem verovanjem; ali ako smo pozvani da biramo izmedju jainizma i slicnih nauka s jedne strane i Isusa Hrista i lepote Njegovog Jevandjelja, s druge strane, drzacemo se Onoga koji je pobedio smrt, ciji je grob prazan, i koji je obecao da ce dati vecni zivot onima koji Mu do kraja ostanu verni. To je jedini brod koji hoce, moze i koji ce sigurno dovesti svoje putnike do svetlosti i besmrtnosti.
|
