|
Zasto je kompromis poguban?
U vreme osnivanja hriscanstva, sotona je sa svojim sledbenicima ucinio sve sto je mogao da spreci njegovo sirenje i napredak. Najpre je zapretio progonstvima, nasiljem i krvoprolicem. Podstrekao je cara Iroda da pogubi Jovana Krstitelja, uticao na Jevreje da odbace Isusa Hrista, da Ga osude kao buntovnika i neprijatelja naroda i predaju Rimljanima da ga razapnu. Sudiji Pilatu zamracio je um da pristane na ociglednu prevaru i osudi pravednika na smrt raspecem.
Stefana su obili kamenjem, Jakova je Irod pogubio. Apostola Petra obesili su u Rimu, a Pavlu glavu odsekli. Nije bilo dovoljno svedoka ni istoricara da zapisu sve nepravde, nasilja i zlocine koji su izvrseni nad postenim i plemenitim ljudima, ali zato mnogobrojni izvestaji, sacuvani do nasih dana, otkrivaju neopisivo neprijateljstvo sotone i njegovih pristalica prema Isusu Hristu i Njegovim sledbenicima. Pravo je cudo da je za vreme ovih strasnih progonstava, uprkos nevoljama i pretnjama, hriscanstvo ipak napredovalo i svakog dana novi vernici dolazili su pod zastavu krsta. Cvrstina i vernost odanih hriscana bili su najjace svedocanstvo njihovim neprijateljima, oni su cak i svojim prividnim porazom pobedjivali.
Lukavstvo umesto nasilja
Posto je nasilje imalo samo prividan uspeh, sotona je sa svojim pristalicama promenio taktiku, umesto nasilja primenio je lukavsto. Najpre je uticao na idolopoklonike da prihvate deo hriscanske vere, da bi na taj nacin usli u Crkvu da bi iznutra uspesnije mogli da ruse njenu nauku. U pocetku cetvrtog veka ovo je dostiglo vrhunac kada je car Konstantin dao slobodu hriscanima. Hriscanstvo je tada postalo popularno i napredno, da su hiljade poluobracenih mnogobozaca usle u Crkvu sa motivom iskrenog primanja hriscanske vere, ali su sa sobom doneli i svoje mnogobozacke bogove i obicaje.
Najopasnije po hriscanstvo bio je kompromis sa mnogobozcima. “Mi smo odbacile neke od svojih verovanja”, tvrdili su mnogobosci, “ucinite to isto i vi, imacemo mir i ziveti zajedno kao prava braca.” Crkvi je tada zapretila veca opasnost od krivoverja nego od svih zestokih progonstava. Neki hriscani izjavili su da ne dolazi u obzir nikakav kompromis izmedju istine i zablude i da ce po svaku cenu do kraja ostati verni Bogu, dok su drugi, mira radi, bili spremni na popustanje, pregovore i ustupke. Ni oni nisu imali nameru da podju u otpad, vec su se nadali da ce, kad se udruze sa poluobracenim mnogoboscima, lakse uticati na njih i pridobiti ih da odbace ostale zablude i potpuno prihvate Hristovu nauku. Dakle, i oni su imali dobre namere, medjutim, hriscani nisu uspeli da potpuno obrate poluobracene mnogobosce, koji su opet dobronamerno, uneli promene u hriscanstvo i poveli ga putem otpada. Navescemo smao nekoliko takvih primera:
Kada su Spanci zauzeli Juznu Ameriku, ne samo da su stanovnistu nametnuli svoju kulturu i prisvojili njihove posede, vec su im nametnuli i svoju religiju. Kada su pokorili Inke nametnuli su im katolicizam.
Medjutim, visi stalez Inka odbijao je da prihvati stranu religiju. Inke su verovali u mnoge bogove, a glavni bog im je bio bog Sunca. I njihovi vladari imali su titulu bozanstva. Da bi smanjili otpor domorodaca, katolici su pribegli kompromisu tako sto su njihovog najpostovanijeg vodju (boga) proglasili svecem. Tako je mnogobostvo preneseno u hriscanstvo samo pod drugim imenom. Slicno su ucinili i misionari koji su nasim precima doneli hriscanstvo. Srbi se nikako nisu mogli odreci svojih domacih bogova. Da bi umanjili otpor, svestenici su im savetovali da ih sacuvaju samo su im dali drugo ime; tako je nastala i krsna slava. (Vidi: Ekumenizam- resenje ili promasaj I, str. 244-250)
Kada su pomrli oni koji su se drzali starih medja i cistote Hristove nauke, vecina je pristala na kompromis - da se vise ne drzi strogo svoga verovanja i tako je polako doslo do sjedinjenja izmedju poluobracenih mnogobozaca i vernih i odanih hriscana. Zato danas u mnogim crkvama imamo razne obicaje i verovanja, koje nisu imali prvi hriscani i koji su u suprotnosti sa Svetim pismom. Ovi hriscani, koji su lukavstvom zavedeni s pravoga puta, imali su dobre namere, ali kasno, a mozda i nikad, nisu doznali da su bili prevareni. Medjutim, poplave zabluda niko vise nije mogao zaustaviti.
Mnogi hriscani danas vide mnogobrojne zablude koje su iz neznabostva donete u Crkvu, ali nemaju snage da ustanu protiv onoga sto drugi smatraju svetinjom i drze umesto istine. Jedino temeljitim proucavanjem Svetoga pisma mozemo otkriti te zablude. Unosenjem mnogobozackog krivoverja sam sotona je usao u Crkvu i iznutra nastavio svoje rusilacko delo. Sukob izmedju male grupe vernih i odanih hriscana i mnozine postajao je sve veci tako da je mnozina, koja je posla putem kopromisa i popustanja, pocela progoniti i unistavati malu grupu odanih vernika. Neprijateljstvo medju ovim grupama narocito se pokazalo u odvajanju i osnivanju zasebnih grupa i crkava. Rezultat ovih promena je u tome da u hriscanstvu danas postoje sva zla koja se nalaze i u nehriscanskom svetu. Jedni hriscani po Svetom pismu svetkuju Subotu, drugi po tradiciji Nedelju, a treci nijedan dan. Mogu li svi biti u pravu? Sigurno ne! Jedino po Svetome pismu mozemo da odlucimo koja je od ovih triju grupa u pravu.
Svi vidimo da su podele u hriscanstvu stetne i opasne. Medjutim, kao da nismo naucili pouku iz proslosti - kompromis i ustupci u Crkvi vode u potpuni otpad od istine i doprinose propasti hriscanstva. Ali, hriscani opet ponavljaju gresku svojih predaka, otvaraju se uticaju mnogobostva, i umesto da oni privuku mnogobosce, mnogobosci ce hriscane odvesti na siroki put.
Danasnje smernice prema kojima se krece hriscanstvo mnogo su opasnije od onih iz proslosti. Istorija se ponavlja pred nasim ocima. Slicno hriscanima iz proslih vekova, koji su verovali da ce poluobracene mnogobosce svojim uticajem dovesti do potpunog obracenja i prihvatanja cele istine, ali u tome su se prevarili, da su se polako prilagodili mnogobozackim verovanjima; tako i danasnji ekumenisti zamisljaju da kad se udruze sa njima da ce oni postepeno prihvatiti celu istinu. Medjutim, ovo je kobna zamka. Nemoguce je opisati stetu koju ce pretrpeti hriscanstvo stupanjem u ekumensku zajednicu sa svetskeim pluralizmom. Ovo je zalosna slika. Kako je nisko pala vecina hriscana koja je spremna da zagrle zablude svetskih religija. Preko proroka Isaije Gospod je rekao: “Ja sam Gospod Bog tvoj koji te ucim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ides.” (Isaija 48,17)
Sigurni put izbavljenja jasno je opisan u Svetom pismu koje je danas pristupacno svakom iskrenom istrazivacu istine. Bog je dao dovoljno sposobnosti svakom coveku da sam pomocu Svetog pisma moze da otkrije put spasenja. Nema napretka i blagostanja na putu neverstva i otpada. To je tragicna prevara. Zato poslusajmo Bozji savet: “Izadjite iz Vavilona, bezite od Haldejaca.” (stih 20) Iskreni istrazivaci Biblije nece biti zavedeni. Kako je u proslosti bilo vernih i odanih hriscana koji se nisu dali zavesti mnogobrojnim obmanama, vec su i dalje, iako pod teskim okolnostima, ostali verni Bogu i odani istini, tako ce i danas biti onih koji ce, uprkos globalnog otpada vecine, do kraja ostati verni Bogu i braniti istinu koja ce na kraju ipak pobediti.
|
