|
Prakticni misticizam za treci milenijum
“Globalna duhovnost ili medjuduhovna mudrost postale su moguce zbog osecanja zajednice medju religijama”, pise Vejn Tizdel, “i stvarne potrebe za religijom koja saradjuje u ozbinjnim izazovima sveta, posebno u ekoloskoj krizi... Mi smo na pragu novog doba, odlucujuceg razdoblja koje ce biti obelezeno dubokim osecanjima zajednistva medju religijama.” (Journal of Ecumenical Studies, 34, 1 1997, p. 74)
“Kad religije prigrle nove odnose, izadju iz svoje izolacije, zanemare svoju odvojenost, sretnu jedna drugu u svojim slabostima, osetljivosti i priznaju svoje pogreske tada ce biti u stanju da iskuse, i dozive zajednistvo.” (Isto, str. 76)
“Potrebna je upornost, jer pomaze stvaranju ogromnog veka duhovnosti i kulture - medjuduhovnog veka... koji se cesto spominje kao transcendentno jedinstvo religija... Hriscani, Indusi, budisti, Jevreji, muslimani, taoisti i clanovi urodjenickih religija svi uce jedni od drugih. Cesto se desava da hriscani sprovedu obred Zena, dok jos uvek ostaju hriscani - i bolji hriscani ili Indusi, budisti... Remon Panikar se cesto spominje kao primer, a on je hriscanin-Indus-budista.” (Isto, str. 78-79) To i jeste sotonin cilj koji ce ostvariti u zivotu mnogih povrsnih vernika.
Kao sto vidimo pisac upotrebljava terminologiju istocnih religija: “misticizam, meditacija, transcendentno jedinstvo religija” i predlaze da svi podjemo u novu skolu da bismo se naucili od mnogobozaca. Prema njegovom misljenju moguce je da neko bude uzoran vernik mnogih religija, mnogobostvo se servira hriscanima i nudi im se da ga usvoje da bi dijalog bio uspesan. Ekumenisti ne ocekuju obracenje mnogobozaca u hriscanstvo vec hriscana u mnogobostvo. Misticizam, transcendentne religije i meditacija stepenice su kojima se neutvrdjeni hriscani uvode u spiritizam.
Mozda ce ove nove smernice zadovoljiti neciju radoznalost. Medjutim, obratimo paznju na ono sto Biblija jasno kaze o ovom predmetu i kako Bog gleda na mesanje Njegovog naroda sa idolopoklonicima. “Ako vam reku, pitajte vracare i gatare, koji sapucu i mrmljaju; recite; ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili ce pitati mrtve mesto zivih.” (Isaija 8,19)
Mesanje sa mnogoboscima i idolopokloncima je greh. Koliko je to stetno pokazuje primer starog Izrailja. “A zivljase Izrailj u Sitimu, i narod stade ciniti preljubu sa kcerima Moavskim. One pozivahu narod na zrtve svojih bogova, i narod jedjase i klanjase se bogovima njihovim..” Kakve su bile posledice ovog zastranjenja? “I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja.” (4. Mojsijeva 25,1-3) “One zene u kontaktu sa Izrailjcima imale su cilj da im skrenu paznju na svoje neznabozacke obicaje i da ih tako navedu na prestup Bozjeg zakona i zavedu u neznabostvo, ali svoje namere pazljivo su skrivale pod maskom prijateljstva... Izrailjci su se usudili da zadju u zabranjenu oblast, pa su se zapleli u sotonine mreze. Ocarani muzikom, igrom i privlacnom lepotom neznabozackih zena, napustili su svoju vernost Bogu... Dozvolili su da budu nagovoreni da se poklone idolima. Prinosili su zrtve na mnogobozackim oltarima i ucestvovali u ceremonijama koje su ih ponizavale. Nije dugo trebalo dok se ovaj otrov kao smrtonosna zaraza rasprostranio po celom izrailjskom logoru... Izgledalo je kao da je ceo narod opcinjen. Staresine i vodeci ljudi bilo su medju prvima koji su gresili, a narod je isao za njima tako da je otpad bio sveopsti.” (Patrijarsi i proroci, str. 398)
Mojsije je bio pozvan da izvrsi reformu, unisti prestupnike i idolopoklonike. Psalmista prepoznaje njihov greh: “I pristase za Velfegorom i jedose prineseno na zrtvu mrtvima.” (Psalam 106,28)
Misticizam kao osnova duhovnosti
“Ceo misticizam je transcendentan, uzvisen, izvrstan ili neminovan”, pise Tizdel. “Uzmimo duhovnost kao univerzalnu duhovnu svesnost koja se izrazava na razne nacine. Na primer: kroz molitvu, liturgiju, pesmu i druge vrste muzike, meditaciju, jogu, dijetu ili post, asketsku disciplinu, samokontrolu i kontemplaciju.” (Isto, str. 81,82) “Misticni zivot, unutrasnja kontemplacija ili zrela duhovna budnost i razvitak mnogih darova, to bi se moglo nazvati kapacitetom kontemplativne poboznosti... Ovaj kapacitet je vrlo koristan u podrucju medjureligijskih dijaloga i kooperacije; vrlo je koristan u izgradnji nove civilizacije. Oni je neophodna sposobnost za uspeh dijaloga, saradnje, izgradnje mira i prorecenih aktivnosti.” (Isto, str. 89) Svi ovi ljudski pokusaji nude se da bi dijalog sa mnogoboscima bio uspesan, uvodeci hriscane u spiritizam i pod sotoninu vlast.
“Kao cvet koji raste i otvara se pred svetloscu i toplotom sunca, i mi moramo da rastemo otvaranjem prema svetlosti i bozanskoj istini, dozvoljavajuci da nas one preporode.” (Isto, str. 89) Kljucni problem je u tome sto nas Tizdel ne upucuje izvoru istine koja je otkrivena u nepogrecivoj prorockoj Reci; istine koja je nepomesana sa ljudskim zabludama, otkrivena u karakteru i zivotu Isusa Hrista, vec nas vodi na presusene izvore mnogobozackih religija. Da li mi hriscani pored ciste i proverene evandjeoske nauke treba da trazimo poboznost u asketskom zivotu, paganskoj meditaciji i jogi?
“Duhovnost je dah unutrasnjeg zivota”, nastavlja Tizdel, “unutrasnja budnost kontemplativnog misticizma... Ona je korisna u sprovodjenju globalne etike, podsticanju motivacije, i bice od neprocenjive koristi u izgradnji novog drustva... Ja zaista verujem da postoji mogucnost obnove svetosti, sa kojom dolazi nova kultura i globalno drustvo univerzalne civilizacije sa strpljivim srcem ljubavi. Ako to strpljivo, voljeno srce bude kultivisano u vecem broju ljudi, onda ce univerzalni vek biti rodjen.” (Isto, str 91) Univerzalni vek pre ce stvoriti zbrku nego harmoniju.
Obnoviti ljudsko drustvo je dobar cilj, ali sredstva koja se preporucuju svakako nece dovesti do renesanse, vec potpunog otpada od istine u kojoj se nalazi sila koja menja zivot na bolje. Isus je rekao: “Ako se ko nanovo ne rodi, ne moze videti carstva Bozjega.” (Jovan 3,3) Novorodjenje je neophodno za spasenje, a kako se ono postize? “Kad Bozji Duh osvoji srce, On preobrazava i zivot. Gresne misli se odbacuju, rdjava dela se napustaju; ljubav, poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti i svadje. Radost zauzima mesto zalosti i lice odsjajuje nebeskom svetloscu. Niko ne vidi ruku koja podize teret ili zapaza svetlost koja silazi s nebeskih dvorova. Blagoslov dolazi onda kada se dusa verom pokorava Bogu. Tada sila nevidljiva za ljudsko oko, stvara novo stvorenje po Bozjem oblicju.” (Ceznja vekova, str. 132) Bog obnavlja i ujedinjuje one koji Mu se predaju, a ne asketizam, paganska meditacija i joga. Apostol Pavle je prorekao “da ce u poslednje vreme odstupiti neki od vere, slusajuci lazne duhove i nauke djavolske”. (1. Timotiju 4,1) “Sto neznabosci zrtvuju, djavolima zrtvuju a ne Bogu! A ja necu da ste vi zajednicari djavolima.” (1. Korincanima 10,20)
Prorocke reci apostola Petra nisu ohrabrujuce za one koji su odlucili da uprkos teskocama ostanu verni Bogu; on, u poslednje vreme, predvidja veliki otpad od istine: “A bese i laznih proroka u narodu, kao sto ce i medju vama biti laznih ucitelja, koji ce uneti jeres pogibli, i odricace se gospodara koji ih iskupi i dovodeci sebi naglu pogibao. I mnogi ce poci za njihovim necistotama kojima ce se huliti na put istine.” (2. Petrova 2,1.2) Sami mozemo proceniti koliko se ovo uklapa u ekumenske smernice. Jedinstvo se postize na stetu istine i spasenja.
“Nijedan sluga ne moze da sluzi dva gospodara”, rekao je Isus, “jer, ili ce jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili ce jednom biti privrzen a drugoga prezirati. Ne mozete da sluzite Bogu i mamonu.” (Luka 16,13; prevod: dr Carnic) Hristos je rekao: “Ne mozete sluziti dva gospodara,” a ekumenisti misle da mogu. Posledice takve sluzbe, vec danas pokazuju svoje rezultate, a buducnost ce otkriti ozbiljnost, tezinu i pravi znacaj ove velike prevare.
Poziv koji je Isus Navin u presudnom momentu uputio svome narodu, upucen je i nama danas: “Ako li vam nije drago sluziti Gospodu, izaberite sebi danas kome cete sluziti: ili bogove kojima su sluzili oci vasi s oni stranu reke, ili bogove Amoreja u kojih zemlji zivite; a ja i moj dom sluzicemo Gospodu.” (Isus Navin 24,15) Koje ce biti tvoj izbor?
|
