|
Trazenje religijskog korena u pluralizmu
Irving Grinberg, u clanku o trazenju religijskog korena u pluralizmu pise: “Ovde cu raspravljati iz jevrejske perspektive, da je pluralizam duboko utemeljen u strukturi judaizma i religijskom zivotu... Pluralizam je utemeljen u osnovnim principima judaizma. Rabin Ben Azai tvrdi da je ljudsko bice stvoreno po Bozjem oblicju centralna kategorija jevrejske tradicije.” (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34, 3. 1997, p. 384)
“Koje granice poznaje pluralizam”, postavlja pitanje isti autor.
“Postoje mnoge mogucnosti. Izgleda da pluralisti shvataju da nemaju s cim proceniti istinu - ili da vera ne moze potpuno iscrpiti iskustvo Bozanstva... Pluralizam ne znaci da ne postoji neslaganje i konflikt medju verama; on ne iskljuuje uverenje da drugi verski sistem sadrzi ozbiljne zablude i pogreske.” (Isto, str. 389)
Ako je tako, kako se moze ostvariti jedinstvo izmedju istine i zablude - vernika i nevernika? Slazem se da svaka osoba treba da ima potpunu slobodu da veruje ili da ne veruje; i ako izabere da veruje ima pravo da veruje i prihvati istinu ili zabludu. Svako je duzan da pokaze postovanje i toleranciju prema svacijem izboru. Medjutim, ne moze se ostvariti jedinstvo medju suprotnim elementima.
Grinberg primerom zeli da potkrepi svoju teoriju. Talmud zahteva da se za vreme svake svadbe peva pesma mladi koja je opisuje kako je lepa i dobrog karaktera. Medjutim, ako mlada nije lepa ovo bi moglo doci u sukob sa principom, “ne daj laznog svedocanstva”. Da bi pomirio ovo dvoje Grinberg kaze, ako bismo mladu gledali okom mladozenje koji i vidi mladu lepu i dobru, bili bismo oslobodjeni krivice laznog svedocenja. Mozda je Grinberg u pravu da mladozenja vidi mladu lepu i dobru cak iako nije. Ako je on kratkovid, zaljubljen, bez iskustva i prihvata zabludu umesto istine, moram li i ja zatvoriti oci pred cinjenicama i prihavatiti obmanu umesto istine? Zar je za mene vazno kako neko vidi jednu osobu ili predmet ili je vazna cinjenica - sta je istina?
Isus je rekao: “Poznacete istinu i istina ce vas izbaviti.” (Jovan 8,32) Istina izbavlja, a ne zabluda zato je nemoguce spojiti istinu i zabludu. Ne mozemo u isto vreme biti spaseni i izgubljeni, vec moramo biti jedno ili drugo.
“Cak i oni koji veruju u zabludu treba da imaju slobodu da izraze svoje verovanje,” tvrdi Grinberg. U ovom se potpuno slazemo. Niko nema pravo monopola na istinu niti pravo da sudi necije verovanje, a jos manje da nekome zbog svojih predrasuda oduzima slobodu i pravo izbora. Ali nemoguce je ujediniti se sa onima za koje znamo da veruju neistinu i praktikuju zablude.
Budisti i pluralizam
Budizam definitivno podupire pluralizam. Robert Termen, da bi dokazao istorijski pluralizam u budizmu, iznosi pricu u kojoj je nekakav car sanjao kako grupa slepaca pokusava da opise slona. Jedan kaze ovo je kokosovo drvo, drugi, zmija, treci, zub... Svaki od njih je dao drugaciji opis slona, zavisno koji deo je opipao rukama. Car je ispricao san Budi koji je prorekao da ce po njegovom odlasku nastati mnoge skole budizma i da ce svaka od njih uciti i propovedati drugacije. “Tako budizam od samog pocetka ima u sebi istoriju pluralizma. Budizam veruje da treba da postoji tolerancija i verski pluralizam.” (Journal of Ecumenical Studies, 34, 3 1997. p. 394)
“Buda veruje u bogove, cak i Boga stvoritelja koji je stvorio indijsku civilizaciju”, nastavlja Termen. “Ne samo da veruje u njih... on im govori na razlicite nacine. Buda je verovao da nijedan bog nema apsolutnu silu nad svacim.” (Isto, str. 397) Istina, takvo je mnogobosvo nad kojim se uzdize hriscstvo koje veruje u jednog svemoguceg Boga. U tome je ogromna razlika. Svrstati Svemoguceg Boga medju lazne i ograniciti Njegovu moc je potpuni promasj savremenih verskih liberala.
“Budizam, hriscstvo i islam su najvise skrivene religije koje ne pripadaju nijednoj nacionalnosti.” (Isto)
“Doktrina kao sto je verovanje da mozete biti spaseni kroz ovoga verskog vodju ili onu versku praksu ili ovu vrstu meditacije, mora da bude priznata kao idolopoklonstvo.” (Isto, str. 398) Da li to znaci da hriscani verujuci u evandjeosko ucenje, “jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasti,” (Dela 4,12) osim Isusa Hrista, da su idolopoklonici i da treba da Ga se odreknu? Za ovu promenu priprema nas teorija o pluralizmu koji se zasniva na mnogobozackom lutanju i neznanju.
“Ja sam hriscanski teolog iz juzne Koreje”, tvrdi za sebe Hjun Kjung Cung. Verovatno se secate kako je na ekumenskoj konferenciji u Kamberi, prizivala duhove pokojnika zbog cega smo je nazvali vracarom i medijumom. “Mislim da treba da idemo dalje od pluralizma. Potrebna nam je zavisna probojna sila koju cemo zajedno upotrebljavati, zajednicka transformacija za nas zajednicki opstanak, oslobodjenje drustva koje ce moci opstati na Zemlji. Ja sam ono sto jesam, i religijski pluralizam je ono sto jeste. Pogledajte svet! Postoje hiljade raznih religija, hiljade manifestacija hriscanstva. Voleli ih mi ili ne, one su tu. Medjutim, zelim da skrenem paznju na teoloske osnove koje su otvorene religijskom pluralizmu. Bog je stvorio sve na svetu i rekao: ’Lepo je.’U ova stvaranja ukljucene su i ostale svetske religije, zato su druge religije lepe u Bozjim ocima.” (Isto, str. 400)
Kako je ovaj bajni teolog pronasao da je Bog stvarao i razne religije! Kad je Bog rekao, “i gle, dobro bese veoma”,(1. Mojsijeva 1,31) tada nije postojao greh niti druge religije. Bog je uspostavio jednu religiju, a ljudski otpad stvarao je druge (Kajin, pretpotopni svet, graditelji Vavilonske kule i drugi). Prema tome u lepotu Bozjih dela teoloski se nikako ne mogu ukljuciti i mnogobizacke religije i dokazati da ih Bog voli.
“U hriscanskom gnosticizmu, koji je nasa crkva definisala kao jeres”, nastavlja Cung, “svako od nas deli bozansku iskru, bozansku mudrost koja ce nas pribliziti Bogu. Ovu bozansku mudrost i iskru delimo sa svima... Ovde se mozemo sresti sa svim ostalim svetskim religijama.” (Isto)
Crkva je bila u pravu kada je gnosticizam nazvala krivoverjem pomocu koga su pokusali da u hriscanstvo unesu orjentalnu mnogobozacku mitologiju. Istina je da u svakom coveku postoji “iskra” koja ga upucuje njegovom Stvoritelju, ali ona nas ne spaja sa mnogoboscima, jer je idolopoklonstvo suprotno religiji koju je Bog uspostavio.
“Kad me ljudi pitaju sta sam po religiji”, kaze Cung, “ja kazem: moja desna strana mozga, koja odredjuje moje raspolozenje je konfucionisticka i taoisticka. Moja leva strana mozga, koja odredjuje moj javni jezik je protestansko-hriscanska, a iznad svega moj dah je ekumenski.” (Isto) Mislim da ova izjava dovoljno objasnjava sve ostalo. Kakav je izvor takvi potoci i teko iz njega. Jadna je hriscanska teologija koju propagiraju ovakvi teolozi. Od samog pocetka jasno se vidi kuda ce savremeni ekumenski pluralizam odvesti sve one koji se povere njegovom vodjstvu.
“Ono sto sam naucila od hriscanstva je upravo misionarska pozicija. Zapadna kultura je uvek na povrsini, a nasa kultura i iskustvo uvek su dole. Da bismo pobedili ovu misionarsku poziciju, moramo se vratiti nasem prvobitnom iskustvu.” (Isto, str. 401) Ovde se ne postavlja pitanje teologije, istine i zablude niti spasenja, vec cija ce kultira biti na povrsini.
Da bi se umanjio uticaj hriscanstva, suzbija se ili ogranicava misionarska delatnost Crkve koja je srz Hristovog naloga: “Idite po svemu svetu i propovedajte jevandjelje svakome stvorenju. Ko uzveruje i pokrsti se, spasce se; a ko ne veruje osudice se.” (Marko 16,15,16) Umesto toga uzdizu se mnogobozacke religije i neznabozacka ucenja.
“Za mene kao hriscansku zenu”, nastavila je Cung, “Bog nije jedan. Bog nije ni mnozina. Bog je energija iza jednoga ili mnozine... Svi smo mi delo Bozje, i sve su religije razlicito Bozje cvece, divna lepota naslikana u Bozjoj basti zvanoj Zemlja.” (Isto, str. 402)
Ovo na sve lici osim na hriscansku teologiju. Izjavom da Bog nije jednina ni mnozina, vec energija, oni koji prihvate ovo ucenje, mozda i nesvesno, pridruzuju se panteistima. Ovo je klizavi put kojim se hriscani odvajaju od zivog i svemoguceg Boga i priblizavaju misticizmu koji je prvi korak koji vodi u spiritizam.
Istina je da smo mi svi deca Bozja, jer jedan je Tvorac svih nas, ali taj Tvorac je pokazao i put kojim Njegova deca treba da idu da bi dosla do trajnoga mira i prave srece. Razlicite religije nisu razlicito Bozje cvece, vec u vecini slucajeva cvece i trnje, istina i zabluda - zivot i smrt. Mi nismo pozvani ni ovlasceni da izricemo presudu nad nicijim verovanjem, niti da osudjujemo druge ljude, ali smo odgovorni sta cemo izabrati - istinu ili zabludu, jer svi putevi ne vode u Rim. Svako ima pravo da propoveda sta hoce, jer to je sloboda, a na nama je odgovornost sta cemo izabrati, zivot ili smrt. Gore navedena filozofija ma koliko izgledala privlacna i popularna u nase vreme, nema nicega zajednickoga sa Hristovim Jevandjeljem.
“Pregledajte pisma” (Bibliju), poziva Hristos svoje sledbenike, “jer vi mislite da u njima imate zivot vecni; i ona svedoce za mene.” (Jovan 5,39) “Ko hoce Njegovu volju tvoriti, razumece je li ova nauka od Boga.” (Jovan 7,17) “Ako vi ostanete u mojoj nauci saznacete istinu i istina ce vas osloboditi.” (Jovan 8,31.32: prevod: dr Carnic)
|
