|
Trazenje religijskog korena u hriscansko - muslimanskoj perspektivi
Sulejman Nieng poceo je svoj clanak recima: “Mi zivimo u zanimljivom vremenu. Mozemo reci sa Carlsmo Nikensom da ’su ovo najbolja i najgora vremena’, zavisno od toga kako neko gleda svet.” I to je istina; neko srlja u neverstvo i mnogobostvo, u tome vidi resenje ljudskih problema, dok u tome drugi vidi propast. Nemoguce je nadati se dobru na rdjavom putu.
“Postoje tri faktora koje nijedno ljudsko bice koje zivi na zemlji ne moze negirati”, nastavlja Nieng. “Prvo je fenomenalna globalizacija koja rusi sve zidove razdvajanja koji su vekovima razdvajali covecanstvo. Drugo, promena koja se zbila u ljudskom drustvu je zelja koja raste i jako verovanje medju ljudima da se njihovo materijalno stanje moze poboljsati i da ljudi zasluzuju da bolje zive... Treci faktor je realizacija koja raste u svim religijama, ideologijama i verskim sistemima da moraju da zive pod jednim krovom i da su dani izolacije, odvojenosti, zauvek nestali.” (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34.3, 1997, p. 403)
Istina je da zivimo u posebnom vremenu - vremenu globalizacije upravo kao sto su predvideli stari proroci. Svesni smo da ekumenska globalizacija rusi sve zidove razdvajanja, cak i one koji nas razdvajaju od otpada i neverstva. Istina je da su podignuti mnogi zidovi razdvajanja koje nije trebalo ni podizati i koje je odavno trebalo porusiti, medjutim, problem je u tome sto globalizacija rusi i dobre zidove, zastitne zidove, koji su neophodni za opstanak drustva i koji su vekovima stitili covecanstvo od potpune propasti. Iako mnogi u ovim drasticnim promenama vide i materijalno poboljsanje zivotnih uslova; bilo bi dobro kad bi se to obistinilo, ali nema nade da ce im se snovi ostvariti.
Izjava da sve “religije, ideologije i verski sistemi moraju ziveti pod istim krovom” je upravo ono sto nas zabrinjava. Zasto bismo morali svi prisilno da zivimo pod istim krovom, zar nije bolje da svako slobodno zivi pod svojim krovom ili pod krovom koji dobrovoljno izabere. Zatvoriti u isti tor, ovce, svinje, koze, vukove i lavove, svakako ne moze doneti blagostanje, mir i napredak. Medjutim, kljucno je pitanje ko ce drzati kljuc tih jedinih vrata, jer ce on imati i apsolutnu vlast. Kad Nieng kaze “da su dani izolacije zauvek nestali”, ne skrece li on nasu paznju na ogranicenje verske slobode koje su biblijski proroci predvideli za poslednje vreme?
U svom izlaganju, autor se cesto poziva i na Kuran (49,13) koji govori o etnicko-jezicnoj razlici covecanstva kao znaku Alaha (Boga) po kome treba da priznamo jedni druge u ovom zivotu. “Muslimani vide pluralizam kao globalni princip za koegzistenciju sa narodom koji je duboko ukorenjen u islamskoj misli.” (Isto, str. 405) Pluralizam i jedinstvo suprotni su jedno drugome. Pluralizam verovanja nema mesta u pravome jedinstvu - ili smo ujedinjeni, istomisnjenici i zajedno tezimo istom cilju, ili smo razjedinjeni pluralizmom. Mi smo svaki dan pod istim krovom sa ljudima, zajedno radimo, putujemo, ucimo, razonodimo se; postujemo njihovo misljenje i opredljenje, cak ako je prema nasem misljenju i pogresno, ali nismo s njima ujedinjeni. Stavljanje mnogih religija i ideologija u pluralisticki tor - nije jedinstvo.
“Ako muslimani zele da razviju novo razumevanje i interpretaciju doktrine verskog pluralizma, ovo ucenje koje je imalo istorijski znacaj za muslimane, koji su ziveli u Meki za vreme osnivanje islama, mora da bude revidirano.” (Isto, str. 406) U kome smislu promenjeno? U sta promenjeno? Nista im se ne nudi u zamenu, vec da napuste ono sto su do sad drzali, a sto bi moglo da smeta jedinstvu.
Kao sto vidimo, katolici, protestanti, Jevreji, budisti pa cak i muslimani, govore isto - ujedinjenje je neminovno, jedan krov, jedna vrata pa ko prezivi.
“Pluralizam je realnost s kojom cemo se stalno sretati... Nevolja je u ekskluzivnosti za koju Karl Sandburg misli da je najruznija rec u jeziku.” (Isto, str. 418) Ipak, preko pisca Otkrivanja, Bog upucuje ozbiljan poziv: “Izadjite iz njega narode moj, da ne budete ucesnici u njegovim gresima, i da ne primite od njegovih zala.” (Otkrivenje 18,4; prevod: dr Carnic)
Katolicki biskup Vladislav Miziolek, clan ekumenskog koncila u Poljskoj izjavio je da ce papa Jovan Pavle II za vreme svoje posete Poljskoj u junu 1999. godine u Varasavi imati poseban sastanak sa muslimanskim vodjama istocne Evrope. Svrha ovog sastanaka je da ohrabri hriscane i muslimane da se podsete svog “zajednickog duhovnog korena”, postizuci blizu medjuversku saradnju u Evropi. (Agencija ENI)
|
