|
Papin apel istocnim Crkvama
Papa Jovan Pavle II 2. maja 1995. godine uputio je apostolsko pismo istocnim Crkvama. Znacajno je sa kakvim se postovanjem papa obraca pravoslavnim vernicima: “Postovana braco, dragi sinovi i kceri Crkve.” Ovim papa na samom pocetku daje do znanja da su pravoslavni, iako odvojeni od Rima i podeljeni u nekoliko samostalnih Crkava, ipak deo Rimske crkve.
“Svetlost sa Istoka obasjala je univerzalnu Crkvu, pojavom Isusa Hrista”, nastavio je papa. “Ova svetlost inspirisala je papu Leona XIII da uputi pismo sa ciljem da ponovo uspostavi jedinstvo medju svim hriscanima Istoka i ja zelim da posaljem Katolickoj crkvi isti apel... Mi verujemo da je tradicija istocnih Crkava deo nasledja Hristove crkve...Vernici Katolicke crkve latinske tradicije takodje moraju da se upoznaju sa tim bogatstvom, i da nastoje, zajedno sa papom, strpljivim zauzimnjem da se potpuni “crkveni katolicizam ponovo obnovi u Crkvi i svetu”.
Papa, sin slovenskog naroda, posebno je dirnut pozivom naroda kome su dosla dva sveta brata Cirilo i Metodije. Oni su bili slavni primer apostola jedinstva... Moje misli se obracaju nasoj braci i sestrama istocnih Crkava sa zeljom da zajedno trazimo snagu odgovora na pitanje koje savremeni covek postavlja na svim stranama sveta... Mi imamo skoro sve zajednicko, a iznad svega, imamo zajednicki jezik za jedinstvo... Ne mozemo doci pred Hrista, Gospoda istorije, razjedinjeni kao sto smo bili na pocetku drugog milenijuma. Ova podela mora da ustupi mesto priblizavanju i harmoniji; rane na putu hriscanskog jedinstva moraju da se zalece.” (Apostolsko pismo, str. 2.3)
“Na ovoj stazi obozavanja, oni koji su stvoreni ‘najslicniji Bogu’ miloscu i dobrotom na putu dobra idu pred nama: mucenici i sveci, i Marija Devica iznad svih zauzima posebno mesto medju njima. Od nje je izasao izdanak Jesejev.” (Pismo, str. 4)
“Proslo je trideset godina odkako su biskupi Katolicke crkve na zasedanju koncila u prisustvu mnoge brace iz drugih Crkava i verskih grupa, slusali glas Duha koji je izlio svetlost duboke istine o prirodi Crkve, pokazujuci da su svi vernici u Crkvi blizi nego sto mogu zamisliti, svi putujemo prema jednom Gospodu, svi smo poduprti istom miloscu... Zajedno smo delili nasu zabrinutost, zajedno smo pozvani na jedinstvo medju nasim Crkvama i mir u svetu.” (Pismo, str. 14)
“Ozbiljan je greh naseg razdvajanja. Ja osecam potrebu povecanja nase zajednicke otvorenosti Duhu, koji nas poziva na pregovore, da priznamo i primimo jedni druge sa bratskim postovanjem, da ucinimo nove, junacke pokusaje koji ce biti u stanju da otkriju svako iskusenje povrataka unazad. Osecam potrebu da idemo dalje od stepena zajednistva koje smo postigli.” (Pismo)
“Ne mozemo zaboraviti da je jedinstvo Rima i Konstantinopolja, uprkos teskocama, prevladalo za svo vreme prvog milenijuma... Kada je na Veliki petak, njegova svetost Vartolomej I patrijarh iz Konstantinopolja uputio svoje razmisljanje Crkvi u Rimu u znak krsta, ja sam podsetio na ovo zajednistvo u nedavnom iskustvu mucenistva: ’Ujedinjeni smo na ovim mucenicima iz Rima... Ujedinjeni smo uprkos zivotnoj pozadini ovih mucenika, nikako ne mozemo promasiti da budemo ujedinjeni.” (Pismo, str. 15)
“U pogledu nase reciprocne odvojenosti od euharistije, osecamo svoje siromastvo i potrebu da ucinimo sve sto mozemo da taj dan dodje, kada cemo zajedno uzeti isti hleb i isto vino.” (Isto, str. 16)
“Danas znamo da je moguce ostvariti jedinstvo kroz Bozju ljubav, jedino ako Crkve zele zajedno, sa potpunim postovanjem svake tradicije i potrebne autonomije. Znamo da se to moze ostvariti jedino na osnovi ljubavi Crkava koje sve vise osecaju da su pozvane da pokazu jednu Hristovu crkvu, rodjenu od jednog krstenja i jedne euharistije, i koje zele da budu sestre. Kao sto sam vise puta rekao: Hristova Crkva je jedna. Ako postoje podele, one moraju da budu pobedjene, ali Crkva je jedna; Hristova Crkva izmedju Istoka i Zapada moze samo da bude jedna i ujedinjena.”(Pismo, str. 17)
“Osecam da Bozji poziv da radimo na svaki nacin da svaki vernik u Crkvi svedoci svoju veru zajedno na osnovu principa, posebno na teritoriji na kojoj deca Katolicke crkve - Latinske i Istocne - i deca Pravoslavnih crkava zive zajedno u velikom broju.” (Pismo, str. 19)
Papa je pozvao svestenike Katolicke i Pravoslavne crkve, da u mestima u kojima nema svestenika jedne Crkve da svestenik druge Crkve sluzi pravoslavnima i katolicima.
“Na zavrsetku ovoga pisma, moje misli usmerene su mojoj dragoj braci i sestrama, patrijarsima, biskupima, svestenicima i djakonima, kaludjerima i kaludjericama, ljudima i zenama iz Istocnih crkava. Na pragu treceg milenijuma, svi mi slusamo poziv... Mi smo oduzeli svetu prednost zajednickog svedocenja koje je mozda moglo izbeci mnoge tragedije i cak promeniti tok istorije... Eho Jevandjelja - reci koje ne obeshrabruju - jos uvek snazno uticu, jedino su oslabljene nasom odvojenosti. Hristos poziva, ali coveku je tesko da cuje njegov glas zato sto smo propustili da govorimo istim akordom... Neka Gospod skrati vreme i udaljenost. Neka nam Hristos skoro pomogne da otkrijemo, da uprkos tolikih vekova udaljenosti, bili smo vrlo blizu, jer smo mozda i nesvesno, isli zajedno jednom Gospodu i jedni prema drugima. Neka narod treceg milenijuma bude u stanju da uziva u ovom otkricu, najzad ostvarenom u reci harmonije koju objavljuju braca i sestre koji vole jedni druge, i zahvaljuju jedni drugima na bratstvu koje izmenjuju. Tako cemo se predati Gospodu cistim rukama pomirenja, a ljudi u svetu imace jos jedan nacin da veruju i nadaju se. Sa ovim zeljama dajem svoj blagoslov svima.” (Pismo strana 21)
Ko moze ucestvovati u katolickoj euharistiji?
Vernik Metodisticke crkve, Skat, ima veliko postovanje prema Katolickoj crkvi i hteo je da ucestvuje u euharistiji (pricesti) u Katolickoj crkvi, medjutim, bilo mu je zabranjeno. Zasto? Skat se obratio katolickom teologu za objasnjenje. Otac Mateo je odgovorio: “Drugi vatikanski koncil u dekretu o ekumenizmu uci: ’Svi koji su opravdani verom udruzeni su u Hristu; i iz dobrog razloga prihvaceni su kao braca i sestre, deca Katolicke crkve’.” (Broj 3)
“Sluzba sakramenata je delo proslavljanja zajednistva, oznacavajuci jedinstvo vere, ucesce odvojene brace sa katolicima, a posebno u sakramentu euharistije, pokore, i miropomazanja bolesnika, je zabranjeno.” Ukratko, euharistija, po nasem verovanju, je znak jedinstva koje vec postoji medju nama.” (Father Mateo, Comunion only for Catholics)
Ako je samo katolicima dozvoljen pristup euharistiji, pod kojim uslovima se pravoslavni pozivaju na jednistvo sa katolicima i ucesce u zajednickoj euharistiji? Znaci li da pravoslavni treba najpre da prihvate katolicko ucenje, pa tek onda da mogu ucestvovati u zajednickoj euharistiji koja im se nudi?
“Kroz jedinstvo sa Rimom, poslusnoscu rimskom biskupu, papi, garantovano je puno jedinstvo u crkvi koju je Hristos osnovao na Petru. Sveti otac je jemac jedinstva, svetosti, katolicanstva i apostolstva koji su zagarantovani... Svi hriscani, Jevreji, muslimani, ili bilo koja rasa ljudi su nasa braca i sestre, pozvani su u puninu crkvenih blagoslova. Bio bi to pogresan ekumenizam koji ne bi ulozio truda da svi ljudi udju u potpuno katolicko jednistvo, u Crkvu koju je osnovao Isus Hristos.” (Isto, str. 2)
Papa i ekumenizam
Papa Jovan Pavle II 30. maja 1998. uputio je enciklicko pismo u kome je sluzbeno izjavio, da on licno i Katolicka crkva potpuno se posvecuju naporima za jacanje ekumenizma - trazenja jedinstva medju Crkvama.
Govoreci o svojoj ulozi u ekumenizmu, papa je naglasio da je on Petrov naslednik, sto ga cini “prvim slugom jedinstva Crkve”. Ovo je uzbudilo vodje mnogih Crkava, a posebno protestante i pravoslavne koji su se odvojili od Rima zbog papine supremacije. Neki protestanti koji su zaboravili zasto su njihovi ocevi umirali braneci istinu; odusevili su se papinom izjavom o ekumenizmu, ali mnogi su izrazili svoje negodovanje i nezadovoljstvo, posebno zato sto papa jos uvek insistira da je Petrov naslednik i jedina glava Crkve.
U pismu papa naglasava da je zadatak ekumenizma ogroman zadatak koji ne mozemo odbaciti i “koji ja sam ne mogu nositi”. Papa je zatim pozvao, “crkvene vodje i njihove teologe da pridju sa mnom zajedno bratskom dijalogu, dijalogu u kome cemo odbaciti nekorisne sukobe iz proslosti.”
“Duznost je Petrovog naslednika”, podvukao je papa, “da podseti na propise o zajednickom dobru Crkve, ako bi bilo onih koji bi u teznji za licnim interesima dosli u iskusenje da ih zanemare. Duznost rimskog biskupa je da ukori, upozori, i na vreme izjavi da ta ili ova misljenja koja kruze ne slazu se sa jedinstvom vere.”
Ima li pravo papa da presudi sta je “jedinstvo vere” i sta je suprotno tome? Ako je on Petrov naslednik zasto se ne ugleda na Petra, koji nije uzeo vlast u svoje ruke, vec kad se pojavio problem pozvao je apostole, staresine sa vernicima Crkve, zajedno razgovarali, saslusali sve i poslali zajednicku odluku crkvama. (Vidi: Dela 15,22-25) Hristos u svojoj Crkvi nije predao vlast nijednom coveku, vec celoj Crkvi. Samovoljnim i prisilnim uzdizanjem papstva iznad Crkve, navuklo je u proslosti veliko prokletstvo na Crkvu, mnoge sukobe, razdvajanja i podele; medjutim, prema sadasnjoj izjavi papstvo se jos uvek drzi istih principa i zabluda, a poziva odvojene Crkve u jedinstvo. Papstvo se nikad nece promeniti. “Papska crkva nikad nece odstupiti od svoga zahteva na nepogresivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu kada je progonila one koji su odbacivali njene dogme... Katolicizam kao sistem nije ni danas blizi Hristovom Jevandjelju nego sto je bio ma u kom ranijem odseku svoje istorije... On se sluzi svim silama da prosiri svoj uticaj i poveca svoju silu; on se priprema za zestoku i odlucnu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu, da ponovo uspostavi progonstvo i srusi sve sto je protestantizam sagradio.” (Kosmicki konflikt, str. 456-457)
“Rimska se crkva sada pokazuje svetu kao miroljubiva; ona pokusava da opravda izvestaje o svojim surovostima. Obukla se u oblicje poboznosti, ali se nije promenila. Svako nacelo kojim se papstvo rukovodilo u proslim vekovima, postoji i danas. Ona se jos uvek drzi nauke koja je uvedena u mracnom srednjem veku.” (Isto, str. 462)
|
