|
Poziv na opreznost - zamka se moze izbeci
Mnogi konzervativni hriscanski teolozi skrecu paznju vodjama i vernicima Crkve da budu oprezni kad stvaraju bliske odnose sa ekumenizmom. Ovi budni i zabrinuti strazari pojavljuju se u svim crkvama: Katolickoj, Pravoslavnoj i protestantskim crkvama. U pismu “Opreznost” izneta je ostra i direktna izjava pravoslavnih teologa:
“Ukratko receno, ekumenizam je obadvoje pokret i eklezioloska jeres... Glavno mesto dato je dijalogu, iako je malo ploda doneo taj beskrajni dijalog modernog ekumenskog pokreta... Glavna organizacija koja propagira ovu ekumensku jeres je Svetski savez crkava... Duznost je cele Crkve, carskog svestenstva vernika, ne samo da bude oprezna u vezi sa ovim predmetom, vec da jasno i otvoreno govore protiv rusenja nase tradicije da bi je sacuvali... Vreme je doslo za sve verne pravoslavne hriscane da govore.” (Ecumenism Awarness, p. 1.2)
Anatema protiv ekumenizma
Koncil vladika Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije izdao je saopstenje koje su potpisale sve vladike: “Onima koji napadaju Hristovu crkvu, koji uce da je ona podeljena na grane koje se razlikuju u doktrini i nacinu zivota ili da ne postoji vidljiva Crkva, ali ce u buduce biti osnovana kad sve grane ili sekte, denominacije i religije budu ujedinjene u jedno telo, i koji ne razlikuju svestenstvo i tajne Crkve od onih jeretickih, vec kazu da krstenje i euharistija jeretika vode spasenju; oni koji imaju pricest sa jereticima ili koji ih brane, sire ili brane njihovu ekumensku jeres pod izgovorom bratske ljubavi ili pretpostavimo ujedinjenja odvojenih hriscana, ANATEMA!” (Isto, str. 2,3)
“Poboznim svestenicima i vernom narodu kazem”, pise dr Konstantin Kavernosi: “Zapamtite i duboko urezite u razum reci apostola Pavla: ’Braco, stojte i drzite uredbe kojima se nauciste recju ili iz poslanica nasih’.” (2. Solunjanima 2,15) (Concerning Images, 3,41)
Stetan efekat ekumenizma na nase svedocenje
“Pravoslavni ne ocekuju da se drugi hriscani obrate u pravoslavlje, u istoriji i kulturnoj realnosti, proslosti i sadasnjosti i postanu clanovi Pravoslavne crkve.” (Ecumenism Awerness, p. 5)
Opisujuci Generalnu skupstinu Svetskog saveza crkava 1991. godine u Kamberi, u dokumentu: Od ekumenizma do pokreta ’novog veka’... kaze se: “Bogosluzenje su poceli Aboridzani, polu goli i pokriveni blatom dok su igrali na podijumu sto je jasno izgledalo kao paganski ritual, dok su drugi urlali kao zveri praveci uzasnu buku pomocu nekakvih cevi. To je trajalo nekoliko minuta. Onda su nastupili pravoslavni (navode se imena patrijaraha, episkopa, vladika i svestenika)... Onda su sledili jeretici iz celoga sveta... Ne mogu dovoljno da naglasim da je to bilo bogosluzenje Svetskog saveza crkava i izraz jedinstva duha... Onda je srpski pravoslavni svestenik dirigovao ekumenskom horu od osamdeset osoba. Posle toga sledila je propoved, pravi humor. Posebno mesto dato je istocnom misticizmu. Za sve vreme pravoslavna delegacija bila je prisutna, a cesto je igrala i glavnu ulogu. Pravoslavni svestenici isli su iza zene pastora po imenu Lize.
Aboridzani su zapalili vatru i prineli tamjen. Nekad je bilo hriscanskih mucenika koji su umirali mucenickom smrcu zato sto nisu hteli da prodju kroz dim ciscenja. Kad sam to video bio sam sokiran. Bilo mi je potpuno jasno da je Svetski savez crkava potpuno skrenuo od hriscanskog cilja, pretezno protestantskog jedinstva; koji sada ima pred sobom agendu ujedinjenja svih religija sveta. To je sotonski sikretizam (gde se dve religije ujedinjuju protiv trece). Na kraju je zena korejanski pastor pozvala osamnaest zlih duhova.” (From Ecumenism to New Age, p. 1,2)
Pisac ovoga clanka zali sto je Svetski savez crkava odustao od prvobitnog cilja i sto uporno vodi narod na klizav put. On posebno zali sto su se ugledni pravoslavni svestenici i crkveni dostojanstvenici pomesali sa liberalnim protestantima koji u svoju sredinu danas primaju sve, ciji pastori su i zene; a posebno sto su se umesali medju Aboridzane koji su na bogosluzenju sprovodili paganske obrede. Govoreci o odlukama koje su donesene na ovoj skupstini, u izvestaju se navodi da su ih "ucinili pravoslavni ekumenisti. Nikakav koncil pre toga nije bio sazvan da se unapred prodiskutuje o tako vaznim odlukama i da resimo da li da ih usvojimo ili ne. Pravoslavni ekumenisti su svoju odluku odmah stavili u praksu. To je tipicna taktika pravoslavnih ekumenista, oni rade na projektima koje bi najpre trebalo izneti na koncilu, ali oni potpuno zanemaruju principe Pravoslavne crkve... Pravoslavni ekumenisti izabrali su ova teoloska cudovista koja su potpuno jereticka." (Isto, str. 3)
“Pravoslavni ekumenisti uporno sprovode ’dijalog ljubavi’ sa krivovercima, ali odbijaju da govore sa onima u Crkvi koji se ne slazu sa njihovim rusilackim i zavodnickim aktivnostima. Oni ’vole’ krivoverce laznom ’ljubavi’ (zato sto ne govore istinu), a preziru svoju bracu i sestre koji se ne slazu sa njihovim delima i pozivaju ih na odgovornost za prestup protiv Svetog Trojstva... Braco, stanimo na stranu vere i tradicije Crkve, ne uklanjajmo medjase koje su uspostavili nasi sveti oci niti dozvolimo onima koji hoce da ruse gradjevinu Svete Katolicke i apostolske crkve Bozje.” (Isto, str. 3) Ovo jasno ukazuje na veliku zabrinutost mnogih vernih pastira u Crkvi zbog stetnog uticaja ekumenskog jedinstva preko koga se u hriscanstvo uvode mnogobozacki obicaji sto ce poveremeno potpuno odvojiti vernike od temeljnih istina spasenja.
Upozorenje sa sastanka u Atini
U martu 1995. godine odrzan je u Atini treci sastanak - Pravoslavna opreznost. Na ovom sastanku raspravljano je o negativnim posledicama ekumenskog uticaja na pravoslavlje. Ono sto pravoslavni teolozi vide kao proble je:
Papstvo se otvara prema drugim religijama
“Posle Drugog vatikanskog koncila, Rim je pokazao “novu otvorenost” prema nekatolicima i drugim religijama. Papa putuje po svetu da propoveda novi sinkretizam (spajanjem dva protivnika protiv trecega). Rimokatolicizam priznao je kao mogucnost da obogati hriscanstvo razlicitim kulturama... Ali da li je to moguce kad su razlicite kulture vezane za mnogobostvo, panteizam i druge elemente? U sustini papa propoveda da je nedovoljno spasenje u Hristu Isusu posto nalazi odgovore o spasenju u spisima Indusa Mahatme Gandija. Za vreme svoje posete Indiji papa je rekao: ’Indija ima mnogo da da svetu u pravcu razumevanja istine svoga postojanja... Ja sledim spise Mahatme Gandija. Ja u njima nalazim odgovore, za mene odgovore, odgovore hriscanima svugde; temeljne odgovore’.”
Iz drugih izjava i papinih dela jasno je da on misli da Indija, a posebno Gandi, nudi ’novu viziju’, a to je ono sto zeli novo drustvo globalnoga mira”. Za vreme svoje posete Indiji, pred velikim mnostvom, na Gandijevom grobu papa je izjavio: “I nasledje Mahatme Gandija jos uvek nam govori. I danas kao hodocasnik mira dosao sam ovde da ukazem postovanje Mahatmi Gandiju, isceljitelju covecanstva. Mahatma Gandi je rekao da ako ljudi i zene prionu za istinu sa posebnim postovanjem svakog ljudskog bica, ma kakve razlike bile medju njima, novi svetski poredak i civilizacija ljubavi mogu se postici. Neka nas Bog blagoslovi i vodi kad se zalazemo da zajedno radimo u izgradnji sveta mira. Neka Gandi zivi vecno!... Neka istina miroljubljivosti zivi vecno!” (A Raport on Video 2: The Roll of The Vatican... p. 1)
Papa je pozvao sve prisutne da se mole za mir. Hriscani su se molili Bogu, muslimani Alahu, budisti Budi, Indusi mnogim bogovima. Da li je moguce da ovakve molitve budu uslisene i donesu mir?
Pravoslavni konzervativci zale sto su se neki od njihovih svestenika, vladika, episkopa i patrijaraha pomesali s mnogoboscima. “Pravoslavni su stavljeni na istu visinu”, tvrde oni, “sa celim spektrom hriscanske jeresi i nehriscanskih religija. Nase cisto pravoslavlje neopisivo je ponizeno kroz pravoslavne ekumeniste.” (Isto, str. 2)
Za vreme procesije na ekumenskim sastancima, predstavnici razlicitih religija isli su u svojim nosnjama i sa svojim natpisima, a svaki od njih je nostio svetnjak sa mnogo sveca. “Mnogo sveca, jedan svetnjak. Pravi sinkretizam. A sta je sa jedinom Svetloscu, sa Recima Isusa Hrista? Kakvu zajednicu ima videlo sa tamom?” (Isto, str. 3)
U Cikagu odrzana je Druga svetska konferencija religija 1993. godine na kojoj je bilo prisutnih sest hiljada predstavnika koji su zastupali 250 razlicitih religija. Ponovo su pravoslavni bili iznenadjeni. “Sekretar Rimokatolicke crkve objavio je viziju nove civilizacije, medjutim, nije to bila crkva, vec Vavilonska kula. Njegova svetost Dalaj Lama, ispred vise od trideset hiljada slusalaca, rekao je sa postovanjem religioznog pluralizma:
“Jedna religija ne moze zadovoljiti milione ljudi... Moramo prihvatiti razlicite religije i to ce biti mnogo bolje za celo covecanstvo... Duhovni pluralizam i duhovna harmonija su vrlo znacajni. Medjutim, pitanje je da li je to moguce? Moj odgovor je definitnivno da, da, da! Tako do kraja, manje ili vise, sve religije su iste, sve one pomazu covecanstvu.” (Isto, str. 3.4) Posle toga Dalaj Lama je najavio svoj program o razmeni hriscanskih i budistickih monaha da bi time potpomogao svoju viziju.
Na skupstini u Kamberi, tri Aboridzanke posle predstave mnogobozackog kulta ociscenja, unele su i sveto Jevandjelje. Kad se sve ovo uzme u obzir, priblizavanje mnogobostvu i primanje svih vrsta magicnih jeresi u ekumenski pokret, nije nikakva iznimka ili cudo sto mnogi konzervativni hriscani ostro podizu svoj glas protiv zabluda koje se brzim tempom uvode u crkvu.
Savremeni ekumenizam je prevara
U clanku “Savremeni ekumenizam je prevara,” konzervativni katolici pozivaju vernike i vodje Crkve na opreznost i otpor liberalnom pokretu koji preti da unisti Crkvu. "Skrecemo paznju vernim katolicima na opasnost koja preti ’skupocenom biseru;’ vasoj svetoj katolickoj veri od liberalnog duha naseg vremena..." Ekumenski pokret je usmeren prema ujedinjenju Crkava u jednu Crkvu, jedno telo, ali ne i drzanje istih verskih nacela... On osvetljava ono u cemu se slazemo, a prikriva ono sto nas deli... Drugi vatikanski koncil mnogo je rekao o ekumenizumu, ali nikad nije dao definiciju ove reci...
Kad je Katolicka crkva bila pozvana da posalje delegaciju na ekumensku konferenciju Vera i poredak 1919. godine, Sveta stolica uctivo je odbila poziv. Papa Benedikt XV objasnio je da iako je njegova zelja da bude jedno stado i jedan pastir, nemoguce je za Katolicku crkvu da se udruzi sa drugima u potrazi za jedinstvom... Ne samo da je to uzaludno, vec opasno pa cak i sramno za katolicke vernike da ucestvuju u trazenju jedinstva na ovakav nacin.” Kako to da je onaj papa smatrao velikim promasajem za katolike da ucestvuju u ekumenskom pokretu, a danasnji papa suprotno proslom, poziva katolike da uloze napore u postizanju ekumenskog jedinstva?
Koji od njih gresi, bivsi ili sadasnji papa?
Isticuci vrednost zauzimanja proslih papa da ocuvaju cistotu crkvenog ucenja, konzervativni katolici smatraju da je “sinteza svih krivoverja koja je bila osudjivana i uspesno dovedena pod kontrolu zauzimanjem pape Pija X ponovo ozivela kao sto je Sveti Pije X objavio, potajno uvedena u krilo crkve”.
Odani katolici uporedjuju Crkvu sa brzom rekom koja ima svoje korito, obale i odredjeni pravac kretanja, sa ekumenizmom koji lici na baru ustajale vode koja se siri u neodredjenom pravcu gde god joj se otvori prostor i nema odredjenog pravca niti stremi ikakvome cilju. Kad su upitali jednog biskupa zasto su izjave o ekumenizmu Drugog vatikanskog koncila tako nejasne, on je odgovorio: “Upotrebili smo nejasne termine za vreme koncila, ali znamo kako cemo ih posle protumaciti.”
Ekumenizam stavlja sve religije sveta na istu visinu i tvrdi da sve religije vode ljude Bogu. On predstavlja Boga kao veliku planinu kojom kruze mnogi putevi i staze i sve vode do istog vrha. Svako je slobodan da bira put koji god hoce, Bogu je svejedno kojim ce putom neko stici; medjutim, to nije tako. Ovo misljenje suprotstavlja se temelju Hristovog Jevandjelja.
“Kad katolik dobije bacil ekumenizma u svoj krvotok, infekcija vodi duhovnoj bolesti i smrti. Najpre postane nemaran za svoj katolicizam; pridruzi se bogosluzenju sa osobama laznih religija i na kraju napusti pravu Hristovu crkvu.”
Zasto je ekumenizam prevara?
U spomenutom clanku dat je i odgovor: “Moderni ekumenizam je prevara zbog njegovih laznih principa... On jedino radi na rusenju Katolicke crkve.”
“Ekumenizam ce umanjiti katolicku istinu zbog ekumenskog jedinstva. Ucinice da ostavimo ljude u njihovim gresima i priznati da su sve religije, dobre ili lose, jednaki putevi koji vode Bogu. Ekumenizam, dakle, prihvata lazni i opasni princip koji zanemaruje Hristovu vest i njegovu pravu crkvu... Crkva gubi svoju ulogu kao ucitelj covecanstva. “Idite i naucite,” pretvara u: “idite i pregovarajte.”
“Nasuprot istini koju je Bog otkrio covecanstvu, postoji spoljno jedinstvo u kome nema jedinstva istine, a u tom slucaju i nema jedinstva vec lazni dijalog.”
“Odgovorni u nasoj svetoj Crkvi zrtvovali su njeno jedinstvo na oltar ekumenizma sto je dovelo do ozbiljnog cepanja Crkve u ime jedinstva do stepena gde nalazimo od ekstremnog konzervatizma do krajnjeg liberalizma... Ekumenizam je jedinstvo na racun katolicizma.’ (Moderni ekumenizam je prevara)
Ekumenizam - izdaja Jevandjelja
Pod ovim naslovom nalazi se izjava baptista koji su protiv katolicko-evangelistickog spajanja. “Dokumenat, “Katolici i evangelisti zajedno: hriscanska misija treceg milenijuma”, tvrdi da su svi katolici hriscani, drze istu veru kao i evangelisti i da su nasa braca i sestre u Hristu. Ako je tako, onda je reformacija bila tragicna pogreska koju svi treba da odbacimo. Hiljadu godina pre reformacije uvek je bilo grupa evandjeoskih hriscana izvan Katolicke crkve, od kojih su milioni poklani zato sto su slusali Sveto pismo umesto Rima... Oni su shvatili da crkva nije iznosila istinu i da oni i njihovi prijatenji nisu bili spaseni vec izgubljeni. Oni su poceli propovedati spasenje miloscu kroz veru umesto katolickog laznog jevandjelja sakramentalnih rituala i dela. Zbog toga su bili iskljuceni, a hiljade njih muceni.
To je nase nasledje danasnjih evandjeoskih hriscana koji sada odbacuju ovaj dokumenat (Katolici i evangelisti zajedno). Od nas se zahteva da verujemo da su reformatori bili prevareni, da su kao i katolici danas bili spaseni samo to nisu znali... Pozvani smo da se uzdrzimo od propovedanja Jevadjelja onima kojima je neophodno potrebno i da pretpostavimo da su vec spaseni, medjutim, nasa doktrina zabrawuje takvu sigurnost... Sada misionari moraju da napuste katolicke zemlje kao sto su Spanija, Italija i one u latinskoj Americi. Takva je strasna primena navedenog dokumenata.”
(Gatway Babtist Church, Ekumenizam izdaja Jevandjelja) (Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj, str. 193-197)
Bugarska pravoslavna crkva odvojila se od Svetskog saveza crkava
Posle obimne kritike o radu, stilu i organizaciji Svetskog saveza crkava, Bugarska pravoslavna crkva, donela je odluku da se odvoji od ovog Saveza.
Svetski savez crkava, u toku pedeset godina napornog rada okupio je 339 hriscanskih crkava: protestante, pravoslavne i anglikance, a Katolicka crkva nije clan ovog Saveza. Poslednjih nekoliko godina pravoslavni su se osecali zapostavljenim dok su liberalni protestanti sve vise dominirali. Ortodoksni pravoslavni sablaznjavaju se sto u ekumenskim crkvama sve vise preovladavaju liberalni koncepti: rukopolozenje zena za pastoralnu sluzbu, primanje homoseksualaca u crkvu, za svestenike, pa cak i vencanjem osoba istog pola u crkvi, smernice ekumenista prema ujedinjenju hriscana sa nehrscanima itd.
Posle pada komunizma, u istocnu Evropu usli su ekumenisti i protiv usvojenog pravila “zajednickog svedocenja” poceli evangelizirati i pokrstavati pravoslavne. Ovo je sve dovelo do zakljucka da su pravoslavni prevareni i da se hitno nesto mora uciniti da se zastiti pravoslavlje. Gruzijska pravoslavna crkva bila je medju prvima koja je otkazala clanstvo Svetskom savezu crkava, a Bugarska sledi njen primer. Ove crkve nisu jedine. Sve pravoslavne crkve preispituju svoje odnose sa ekumenskim pokretom, a posebno Ruska i Srpska pravoslavna crkva.
Bugarska pravoslavna crkva donela je odluku o odvajanju jos u aprilu, a 22. jula 1998. godine Sinod crkve u Sofiji potvrdio je ovu odluku. Predstavnik bugarske Pravoslavne crkve izjavio je da je 87 odsto pravoslavnih u Bugarskoj glasalo za odvajanje od Svetskog zaveza crkava. Sve ovo pokazuje da je pitanje ekumenizma goruce pitanje koje sve vise zabrinjava vernike svih crkava.
Bilo je najavljeno da ce se u isto vreme sa Bugarskom crkvom odvojiti i Poljska pravoslavna crkva koja broji vise od pola miliona vernika; medjutim, posle duge i teske diskusije, Poljska crkva, ipak je odlucila da do daljega ostane, ali se saznaje da i ta odluka stoji na nestabilnom temelju. “Nijedna Pravoslavna crkva nece napustiti izazov trazenja hriscanstog jedinstva”, rekao je poljski arhiepiskop Jeremiaz. “Fanatici koji uzaludno propovedaju svoje odbacivanje ekumenizma motivisani su posebnim interesima, a oni ne predstavljaju pravoslavlje.”
Odavno je bilo predvidjeno da ce Svetski savez crkava izgubiti autoritet i privremenu ulogu ciji cilj je da postepeno pripremi protestante i pravoslavne za spajanje sa Vatikanom. Kad njegova privremena uloga bude zavrsena, trebalo bi samo da nestane, a svoju ulogu da prepusti drugome. Ne treba da nas iznenadjuje sto sve vodi do toga da papa ponovo preuzme vlast nad svim crkvama. To je ono sto je apostol Jovan prorekao da ce se “rana smrtna isceliti”. (Otkrivenje 13,3.) “I poklonise joj se svi koji zive na zemlji.” (stih 8) “I ucini da zemlja i koji zive na njoj poklone se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna.” (stih 12) ( Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 40-72) Svedoci smo da se dragocena biblijska prorocanstva ispunjavaju pred nasim ocima, zato ne smemo biti neodlucni i malodusni. Svecani trenutak je upravo pred nama kada treba da donesemo sudbonosnu odluku.
Poljski arhiepiskom Jeremiaz izrazio je svoju zabrinutost nadajuci se da druge pravoslavne crkve, Srpska i Ruska crkva nece slediti primere Gruzijske i Bugarske pravoslavne crkve. Mitropolit Poljske pravoslavne crkve Sava Voda izjavio je da ce Poljska pravoslavna crkva pokazati solidarnost sa drugim pravoslavnim crkvama u Rusiji, Srbiji, Grckoj i drugima.
“Da li ce neko iz dobrih ili losih razloga napustiti Svetski savez crkava, to svakako povecava zabrinutost”, rekao je dr Peter Boutenef. “Nadamo se da to nece dovesti do serijskog povlacenja (pravoslavnih crkava), ali zvono na uzbunu zvoni sve jace.”
“Zategnuti odnosi izmedju pravoslavnih crkava i Svetskog saveza crkava postoje decenijama,” rekaom je Cetsis, “ali odnosi su se u poslednje vreme znatno pogorsali. To nije zato sto su novi elementi Svetskog saveza crkava izasli na povrsinu, vec zato sto se situacija u prvoslavnim crkvama promenila.”
Sa velikim interesovanjem primljena je vest vaseljenskog patrijarha Vartolomeja I da ce se 2003. godine odrzati Sinod pravoslavnih crkava u svetu ciji ce zadatak biti da ujedini pravoslavne crkve koje treba da donesu zajednicku i konacnu odluku da li ce i one koje do tada ostanu clanice Svetskog saveza crkava pridruziti se ostalim crkvama i doneti konacno resenje da li ostaju u Savezu ili ce se sve zajedno odvojiti.
“Postoji velika opasnost da hriscanstvo postane prostitutka”, rekao je dr Bejerhaus. “Hriscanstvo nevesta (Crkva) cuva svoju cednost, cistotu i neukaljanu prvu ljubav za Isusa Hrista i odbija da slusa glasove nasega vremena.” (Dr Byerhous, Vers Une Religion Mondiale? P. 42)
“Crkva se neosetno predala duhu vremena i prilagodila svoja bogosluzenja savremenim prohtevima... Sve vise se gube granice koje odvajaju pobozne od bezboznih, a revni ljudi sa obeju strana trude se da sasvim uklone razlike izmedju nacina njihovog postojanja i njihovih zabluda.” (Kosmicki konflikt, str. 317)
“Isti uzroci imaju uvek iste posledice. Onaj koji namerno ugusuje osecanje svoje duznosti zato sto ono smeta njegovim naklonostima, konacno ce izgubiti moc da razlikuje istinu od zablude. Razum slabi, savest otupi, srce otvrdne, dusa se odvoji od Boga. Gde se omalovazava i prezire vest bozanske istine, onde ce crkva biti zavijena u tamu; vera i ljubav hladne, nastaje otudjenost i razdor.” (Isto, str. 311)
Apostol Jovan sa tugom je izgovorio reci: “Pade, pade Vavilon grad veliki; jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,8) “Za Vavilon se kaze da je ’mati bludnicama’. Njenim kcerima moramo smatrati one crkve koje se drze njene nauke i predanja i slede njen primer, jer zrtvuju istinu i Bozja nacela da bi stupili u nezakonitu vezu sa svetom. Vest u Otkrivenju 14. poglavlju, koja objavljuje pad Vavilona, mora da se odnosi na verske zajednice koje su nekad bile ciste, pa su se pokvarile. Kako posle ove vesti sledi opomena o sudu, znaci da se ona mora objaviti u poslednjim danima.” (Isto, str. 314)
“Duh prilagodavanja svetu prozima sve hriscanske crkve.” (Isto, str. 318)
“Na podrucju vere je tolika zbrka i nesloga da narod vise ne zna u sta da veruje kao istinu. Odgovornost za nepokajanost sveta lezi na crkvi... Tek kad nastupi ovakvo stanje, i kad se u celom hriscanstvu ostvari ujedinjenje crkve sa svetom, onda ce pad Vavilona biti potpun.” (Isto, str.319)
“Svi oni koji zanemaruju Bozju rec (Bibliju) i teze za svetskom udobnoscu da se ne bi razlikovali od sveta, prihvatice, umesto istine, krivoverstvo dostojno osude. Oni koji hotimice odbacuju istinu prihvatice svaki oblik zablude koji se uopste moze zamisliti... Posto su nam date takve opomene, treba da budemo oprezni kakve nauke primamo.” (Isto, str. 426)
“U Reci Bozjoj otkrivaju se sotonine zamke kao i sredstva kojima ih mozemo uspesno izbeci.” (Isto, str, 431)
|
