|
Katolicko misionarstvo u Rusiji
»Rim je oduvek imao jaku misionarsku tradiciju«, pise Daniel Slefli, »uspesno se prilagodjavao lokalnim kulturama kroz sve vreme svoje istorije. Kljucni elemenat katolickog evangeliziranja je centralna direktiva koju daje papa, a koju podupire lokalna crkva sa narodom i materijalnim sredstvima; zasticena od politickih autoriteta i drzi se jedinstvene doktrine i discipline. Vekovima je rimski internacionalni religijski ured sponzorirao misionare, pastoralne, vaspitne i humanitarne poduhvate. U Rusiji su i danas jezuiti, dominikanci, benediktinci, franjevci, dobrotvorni misionari angazovani u parohijalnim sluzbama, ucenju u seminarima, izdavackoj delatnosti, predavanju katehizma, brige o starima i druge sluzbe.« (Journal of Churcha and State, 39,4 1997, p. 683)
Navodeci jos neke aktivnosti Katolicke crkve u Rusiji, Slefli naglasava da »katolici nisu manje bili antagonisti prema pravoslavnima. Oni su nastavili da govore o jedinstvu Rusije i pokornosti Rimu. Zavet koji su u 19. veku dali obracajuci se iz pravoslavlja govori samo o odbacivanju zabluda i prihvatanju istine kao sto je papstvo objavljuje«. (Isto, str. 686) U »papinu istinu« ukljuceno je: poziv vernicima u krstaske ratove, inkvizicija, prodaja oprstajnica, ispovest svesteniku umesto Bogu i druge. Da li su to i danas istine ili su zablude?
Prema poslednjoj anketi izvrsenoj u Rusiji, 75 odsto Rusa su krsteni, a 50 odsto smatraju se pravoslavnima, ali 5 odsto ide u crkvu vise nego jedanput mesecno i samo 10 odsto ispovedaju se i primaju pricest jedanput godisnje.
Arhimadrit Josif Pustotov navodi problem misionarskih aktivnosti nepravoslavnih verskih zajednica u Rusiji: »Nismo imali vremena da odahnemo (posle pada komunizma), i da ponovo uspostavimo zaboravljene tradicije, a suocavamo se sa ozbiljnom kompeticijom na misionarskom polju od svih ovde, munista i novih karizmaticnih pokreta do nase katolicke brace… To je fakat na koji sa gorcinom gledamo.« (Isto, str. 692)
Prema ekumenskom sporazumu, nijedna verska zajednica ne treba da obraca vernike iz jedne u drugu zajednicu, vec »da zajedno svedoce svima o Isusu Hristu«. Pa i pored toga, »rimokatolici tvrde da imaju pravo, ne samo da sluze pravoslavnim vernicima na tlu Rusije, vec i da prime one koji traze krstenje. Isus nam je zapovedio da propovedamo Jevendjelje svima narodima«, rekao je nadbiskup u Moskvi. »Kad jedan Rus zeli da bude krsten u Katolickoj crkvi, ne moze niko da kaze da smo se angazovali u prozelitizam (pokrstavanje). Ako nekrstena osoba dodje, onda oprostite, ona ne pripada nijednoj Crkvi. Bernard Antoni, rektor katolickog koledza u Moskvi, jos se jasnije izrazio kad su ga intervjuisali 1995. godine: »Kako neko moze da kaze coveku ako zivi u Rusiji da mora biti i pravoslavac!« (Isto, str. 693)
»Arhimadrit Pustotov istice da je najvece neslaganje u pravoslavno - katolickoj diskusiji u Rimu bilo oko »misionarskog cilja«.(Svet Evangelia 14. aprila 1996.8)
»Za ruske pravoslavne bitno je ojacati svoju bozanski odredjenu ulogu kao sto je izrazena u hriscanskom ruskom narodu i ruskoj zemlji. Medjutim, za katolike, misionarstvo znaci ucestvovanje u evangelizacijama ili ponovnom evangeliziranju Rusije, a ne ogranicenje sluzbe ’stranim’ katolickim crkvama.« (Journal of Church and State, 39,4 1997, p. 695) Eto kao sto vidite do kakvog jedinstva vode razlicita ucenja i odvojena verovanja.
Jezuiti i ekumenizam
Pocetkom 1995. godine jezuitski red imao je zasedanje u Rimu koje je trajalo tri meseca, na kome je razmatrana misija ovoga reda u novim uslovima za hriscanstvo. Izdato je 26 dekreta, spomenucemo neke izjave iz 12. dekreta: »Vera koja cini pravdu obavezno vodi ekumenskom i medjureligijskom dijalogu i kooperaciji.«
»Ekumenizam nas poziva da oprostimo i volimo, to je glavna komponenta evandjeoski inspirisane borbe za pravdu i pomirenje.«
»Nov je nacin biti hriscanin tezeci za onim sto ujedinjuje radije nego sto razdvaja, traziti razumevanje a ne sukobe, ulazuci truda da znamo, razumemo, volimo druge kao sto zele da budu poznati i voljeni, postujuci njihovu razlicitost kroz dijalog, istinu, pravdu i ljubav.«
Ovaj red preporucuje »vecu paznju ekumenskim formacijama drustva koje obracaju paznju normama katolickog vaspitanja i podupire ekumensku osetljivost u svim nasim sluzbama«.
Predlozen je ekumenski koncil svih Crkava
Generalni sekretar Svetskog saveza crkava, Konrad Rajzer, poziva glavne hriscanske vere: rimokatolike, protestante, pravoslavne i pentekostalce, da iskoriste 2000. godinu u lansiranju procesa koji bi doveo do univerzalnog hriscanskog koncila. On je svestan mnogobrojnih prepreka koje onemogucavaju univerzalni koncil kao sto su: tradicija Pravoslavne crkve, papin primat u katolicizmu, pastoralno pitanje u protestantizmu i crkvama reformacije. (Christian Cenrurx, Max 1998 p. 522)
|
