|
Novi verski zakon u Rusiji
Predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin potpisao je zakon o slobodi savesti i verskim zajednicama. Ovaj zakon daje posebno priznanje Ruskoj pravoslavnoj crkvi i drugim hriscanskim zajednicama, islamu, budizmu i judajizmu, ali ogranicava slobodu novim verskim organizacijama.
Kriticari ovoga zakona isticu da novi zakon oduzima slobodu savesti, krsi Internacionalnu deklaraciju o ljudskim pravima koju je i Rusija usvojila, i nagovestava da ce Rusija nastaviti versku tiraniju koja je bila karakteristika sovjetskog perioda. Ovaj zakon oznacava odvajanje Rusije od slobode savesti i slobode verskih organizacija koje je garantovao zakon izglasan 1990. godine. Prethodni zakon garantovao je jednaka prava svim verskim organizacijama. Sve verske zajednice imale su potpunu slobodu bogosluzenja, misionarskih aktivnosti, da poseduju skole i upravljaju njima, poseduju nekretnine, da slobodno stampaju i rasturaju literaturu. Ovim zakonom 1990. godine zvanicno su zatvorena vrata represiji i uspostavljena nova era verske slobode u Rusiji.
Ruska Federacija izglasala je novi ustav 1993. u kome su zagarantovana sva gradanska prava i verska sloboda. Ruska pravoslavna crkva ubrzo posle toga pokrenula je incijativu za ogranicenje aktivnosti nekim verskim zajednicama u Rusiji i da im se ogranici kontakt sa ruskim narodom. Godine 1993. predlozen je nacrt novog zakona koji je imao za cilj da ogranici rad stranih verskih zajednica. Ovaj zakon izglasao je parlament 1993. godine. Za vreme izglasavanja ovoga zakona patrijarh Ruske pravoslavne crkve Aleksej II u svom govoru istakao je: »Da ce novi zakon otvoriti nove mogucnosti Pravoslavnoj crkvi u novom ruskom drustvu.« Predsednik Jeljcin odbio je da potpise ovaj zakon.
Parlament je u avgustu 1993. izglasao novu verziju ovog zakona, ali Jeljcin je ponovo odbio da ga potpise sa obrazlozenjem da je ovaj zakon u suprotnosti sa internacionalnim sporazumom o ljudskim pravima koji je Rusija potpisala. Ipak, izglasana je nova verzija zakona i Jeljcin je bio pod velikim pritiskom da ga potpise. Mnoge verske zajednice ulozile su protest protiv predlozenog zakona. Papa Jovan Pavle II pisao je Jeljcinu da ponovo stavi veto. Sto sezdeset americkih senatora i clanova Kongresa poslalo je peticije sa svojim potpisima. Jeljcin je ponovo odbio da potpise zakon o verskim ogranicenjima.
Predsednik Jeljcin obrazlozio je da »mnogi ustupci narusavaju gradjansko ustavno ljudsko pravo; legalizuje nejednakost medju raznim verskim zajednicama i u sukobu je sa onim zakonima s kojima se Rusija ranije slozila. Ako bi potpisao ovaj zakon u njegovoj sadasnjoj formi, on bi tragicno izolovao Rusku pravoslavnu crkvu, i jos vise, pokrenuo verske sukobe.«
Posle dva meseca pregovora i ustupaka, 19. septembra 1997. izglasan je najnoviji zakon sa 351 za i 6 protiv, i najzad, 26. septembra Jeljcin ga je potpisao. Neke verske zajednice ulozile su protest protiv novog zakona, medju kojima su katolici, baptisti, pentekostalci, adventisti i drugi. Najzad Rusija je izglasala zakon kojim drzava vrsi kontrolu nad verskim zivotom. Ovim je Rusija ucinila korak unazad cime su stvorene dve verske grupe sa razlicitim pravima i duznostima. Novi zakon nije nista bolji od prethodnih koje je Jeljcin odbio da potpise. I dalje su ostali neki paragrafi koji su u sukobu sa ruskim Ustavom i ljudskim pravima. Ovaj zakon je uzdigao rusko pravoslavlje kao najvaznije u ruskoj istoriji, dok je nekim verskim zajednicama ogranicio sveru aktivnosti: pravo sticanja imovine, posedovanje skola i drugih institucija.
Rusija ima obaveze prema mnogim internacionalnim sporazumima i deklaracijama kao sto su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Glavni helsinski akt, Internacionalni sporazum o civilnim i politickim pravima, Deklaracija Ujedinjenih nacija o eliminisanju svih vrsta netrpeljivosti i diskriminacije zasnovane na religiji ili verovanju i Evropska deklaracija o ljudskim pravima i slobodi. Ako Rusija zeli da bude clan medjunarodne zajednice, mora ozbiljno da uzme u obzir svoje obaveze koje je prihvatila potpisom navedenih dokumenata i sporazuma i da radi na eliminisanju svih vrsta i oblika diskriminacije.
Morali bismo uzeti u obzir da je Rusija u poslednjih nekolikom godina
ucinila velike promene u prilog verskoj slobodi, a bice potrebno dosta vremena da se uklone sve prepreke na putu do potpune verske slobode. Prema ruskoj proceni za vreme komunizma samo 10 odsto Rusa bili su religiozni, 1992. 34 odsto, a 1997. 47 procenata. Samo 8 odsto 1997. jos uvek su bili ateisti. (Journal of Church and State, August 1997, p. 46-55)
|
