|
Vatikan se izvinio Jevrejima
Rimokatolicka crkva formalno se izvinila sto je propustila priliku da ustane u odbranu Jevreja od genocida koji je nad ovim narodom sproveo nacisticki rezim za vreme Drugog svetskog rata. U posebnom pismu papa Jovan Pavle II “izrazio je nadu da ce istorijska Deklaracija o pokajanju Vatikana za katolicku nemarnost prema pokolju Jevreja, pomoci da zaleci rane proslog nerazumevanja i nepravdi”.
“Posle dve hiljade godina mrznje izmedju Crkve i jevrejskog naroda, ovo je nesto novo, nova atmosfera zbiva se pred nasim ocima”, izjavio je glavni jevrejski rabin u Evropi, Meir Lau. Pa ipak rabin nije mogao da predje preko pogreske, a da ne osudi papu Pija XII. “Njegovo cutanje kostalo nas je milione zrtava. Onaj koji nista ne ucini da izbegne krvoprolice, saucesnik je u masovnom pokolju ljudskih bica. On to nije ucinio, ali nije ga ni zaustavio.” (Vatikan Gaves Formal Apology for Inacting During Holocaust, p. 1) Robert Firkind, predsednik jevrejske zajednice u Americi, nazvao je ovu Deklaraciju, “korak u pravilnom pravcu za buducnost katolicko-jevrejskih odnosa”.
U apostolskom pismu “Tertio Millennio Adveniente”, papa Jovan Pavle II izjavio je: “Prigodno je dok se drugi milenijum hriscanstva privodi kraju, da Crkva postane osetljivija prema gresnosti svoje dece, secajuci se svih vremena u istoriji kada su se odvajala od Hristovog Duha i Njegovog Jevandjelja; umesto da svetu daju zivo svedocanstvo nadahnuto vrednostima vere, dozvolili su da misle i deluju protiv svedocenja. Ova zemnja bila je svedok neizrecive tragedije, koja se nikad ne moze zaboraviti; pokusaj nacistickog rezima da unisti jevrejski narod, ljude i zene, stare i mlade, bebe i decu, zbog jedinog razloga sto su Jevreji, zbog toga su bili muceni i progonjeni. Neki su odmah bili ubijeni, dok su drugi bili ponizeni, muceni i grubo liseni ljudskog dostojanstva, pa onda ubijeni. Vrlo je mali broj onih koji su usli u logor i preziveli... To je glavni fakat istorije ovoga veka, fakat koji nas jos uvek zabrinjava.” (Reflection on the Shoal, p. 1-2)
“Duboko zalimo zbog gresaka i propusta onih sinova i kceri Crkve... Crkva... svesna svog zajednickog porekla sa Jevrejima, motivisana evandjeoskim duhom ljubavi, bez politickih zamisli, zali zbog mrznje, progonstava i sirenja bilo kada, bilo koje forme i izvora anti-semitizma direktno protiv Jevreja.” “Ponovo, zajedno sa vama osudjujemo antisemitizam i rasizam,” izjavio je papa jevrejskim liderima u Strazburgu 1988. godine, “koji su protiv hriscanskih principa. Katolicka crkva odbacuje svako progonstvo protiv naroda bilo koje ljudske grupe, bilo gde i uvek. Ona apsolutno osudjuje svaku vrstu unistenja... Gledajuci vekovima unazad, duboko smo ozalosceni zbog nasilja koje je obuzelo grupe ljudi i zemalja.
Posebno se secamo pokolja u Armeniji, bezbrojnih zrtava u Ukrajini 1930. godine, genocida nad Ciganima, sto je takodje bilo rasisticka ideja, i slicnih tragedija u Americi, Africi i Balkanu ne zaboravljajuci zrtve totalitaristickog rezima u Sovjetskom Savezu, Kini, Kambodzi i druge. Ne mozemo zaboraviti dobro poznate elemente drame na Bliskom istoku. Cak dok razmisljamo, mnoga ljudska bica jos uvek su zrtve svoje brace.” (Pape, John Paul II, Address to the Diplomatic Corps, January 15, 1994, a: AAS 86 816)
Poseta sinagogi u Rimu
U svom govoru za vreme posete jevrejskoj sinagogi u Rimu, papa je rekao: “Gledajuci u buducnosti jevrejsko-katolickih odnosa, prvo pozivam nasu katolicku bracu i sestre da oprezno obnove jevrejski koren svoje vere. Pozivam ih da imaju na umu da je Isus Davidov potomak; da su Marija Bogorodica i apostoli pripadali jevrejskom narodu; da Crkva vuce snagu od dobre masline na koju su nakalemljene grane divlje masline neznabozaca. (Rimljanima 11,17-24); da su Jevreji nasa voljena braca, oni su u nekom smislu nasa starija braca.” (Pape John Paul II, Speach at the Synagoge of Rome, April 13, 1986. 4: AAS 78 (1986) 1120)
“Molimo se da nasa tuga za tragedijom u kojoj je jevrejski narod patio u ovome veku dovede do novih odnosa sa jevrejskim narodom. Zelimo da skrenemo paznju na opreznost od proslih greha u odlucnom resenju izgradnje nove buducnosti u kojoj vise nece biti antijudaizma medju hriscanima niti anti-hriscanskih osecanja medju Jevrejima, vec zajednicko medjusobno postovanje, kao sto dolikuje onima koji obozavaju jednog Stvoritelja i Gospoda i imaju zajednickog oca vere, Avrama.” (We Remeber: A Reflection on the Sdoah, p. 7)
Porast papinog ugleda
Da bi istakao uticaj pape u svetu, Tom Domestik iznosi primer medjunarodne konferencije o porastu stanovnistva i razvoju, koja je odrzana u Kairu septembra 1994. godine. “Papa Jovan Pavle II takodje moze nametnuti svoju volju, ne postoji veci primer suprotnosti od onoga kada je Vatikan intervenisao na spomenutoj konferenciji koju su organizovale Ujedinjene nacije. Tamo su papini izaslanici ustali protiv predloga o abortusu koji su podupirale Sjedinjene Americke Drzave, a za koji se papa bojao da ce ohrabriti abortuse u celome svetu.”
Na konferenciji su bile prisutne delegacije iz 185 zemalja. Bio je podnet dokumenat od 113 stranica koji je predlagao da drzave odvoje 17 milijardi dolara godisnje od 2000. godine da ogranice globalni porast stanovnistva. “Papa nije bio u Kairu, ali stalno je bio u kontaktu sa svojom delegacijom. Borba je trajala devet dana. Papa je pozvao katolike Latinske Amerike i povezao se sa islamskom zajednicom koja je protiv abortusa. Na kraju, papa je pobedio.” (Time Domestic, Dec. 26, 1994. 1, 114. No. 26)
Vatikanski orkestar
Prema misljenju Vatikana pravo jedinstvo moze se postici jedino povratkom Rimu. “Jasno je zasto Apostolska stolica nikada nije dozvolila svojoj deci da ucestvuju u ekumenskim zborovima. Jedinstvo hriscana ne moze da se ostvari osim da se odvojeni vrate jedinoj pravoj Hristovoj crkvi od koje su se jednom u nezadovoljstvu odvojili.” (Errors V p. 26)
“Neka se odvojena deca vrate Apostolskoj stolici utemeljenoj u ovome gradu, korenu Katolicke crkve. Ne mislite da ce Crkva zivoga Boga... napustiti integritet vere i prihvatiti zablude, nego oni treba da se pokore njenom ucenju, autoritetu i zakonu.” (Isto, str. 27)
“Sve crkve treba da sviraju svoj deo u velikom katolickom simfonijskom orkestru. Pravoslavci prvu violinu, anglikanci drugu, luterani kontrabas, mlade misionarske crkve bubnjeve, sve crkve moraju imati bar najmanje ucesce. Jevreji ce biti pozvani da sviraju harfu. Solista ce biti iz Rima, kurija ce biti zastupnik, a dirigent ce uvek biti papa.” (Isto, str. 49)
Papa protiv Jevreja
Neko je izmislio humoristicku pricu koja dobro ilustruje ekumenske dijaloge i jedinstvo. “Pre dvesta godina papa je odlucio da iseli Jevreje iz Rima. Prirodno, Jevreji su se pobunili protiv takve odluke. Da bi izbalansirao, papa je odlucio da ima javnu debatu sa jevrejskim pretstavnikom. Ako Jevrejin pobedi, Jevreji ce ostati u Rimu, ako papa pobedi Jevreji se moraju iseliti iz grada.
Jevreji su shvatili ozbiljnost situacije. Trazili su sampiona koji bi odbranio njihovu veru, ali niko se dragovoljno nije javio, svako se plasio da preuzme ovakav rizik. Najzad, javio se jedan stari covek po imenu Mois koji je celoga zivota bio cistac. Posto je bio star i siromah nije imao sta da izgubi. Medjutim, Mois je zatrazio da se pravilima debate doda jos nesto. Predlozio je da nijedan od njih nema pravo da za vreme debate progovori ni jednu rec. Papa se slozio sa predlogom.
Dosao je dan debate. Papa i Mois zauzeli su mesta oko stola nasuprot jedan drugome. Najpre su pogledali direktno jedan drugoga. Papa je podigao tri prsta sto je bio znak da je poceo debatu. Mois ga je pogledao i odgovorio podizanjem jednog prsta. Papa je kruzio prstom oko svoje glave. Mois je prstom pokazao u zemlju ispred sebe. Papa je izvadio posluzavnik sa naforom (hlebom) i casom vina. Mois je iz dzepa izvadio jabuku. Papa je ustao i izjavio: “Predajem se, ovo je mudar covek; neka Jevreji ostanu u gradu.”
Jedan sat kasnije, oko pape okupili su se kardinali i pitali sta se desilo. Papa je odgovorio: “Ja sam najpre podigao tri prsta koji su predstavljali Trojstvo. Mois je odgovorio podizanjem jednoga prsta dokazujuci da, ipak, postoji samo jedan Bog zajednicki za obe religije, jevrejsku i katolicku. Zatim sam kruzio prstom oko svoje glave pokazujuci da je Bog svuda oko nas. On je prstom pokazao u zemlju cime je rekao da je Bog upravo pred nama. Izvadio sam naforu (hleb) i vino da pokazem da nas je Bog otkupio od nasih greha. Mois je iz dzepa izvadio jabuku da bi me podsetio na originalni greh. Mois je imao odgovor na svako pitanje, sta sam mogao drugo da ucinim?”
U medjuvremenu Jevreji su se okupili oko Moisa, veoma iznenadjeni da je ovaj senilni starac uspeo da ucini ono sto su mudraci predvideli da je nemoguce da se ucini. “Sta se desilo?” upitali su Moisa. “Evo sta”, odgovorio je Mois. “Kada je papa podigao tri prsta tim znakom mi je rekao da za tri dana Jevreji moraju da se isele iz Rima. Podizuci jedan prst odgovorio sam mu da nijedan od nas nece izaci. Kruzeci prstom oko svoje glave papa mi je rekao da ce se ceo grad ocistiti od Jevreja. Pokazujuci prstom u zemlju rekao sam mu da cemo svi do jednoga ostati ovde.” “A onda”, upita ga neka zena. “Ne znam,” odgovorio je Mois, “papa je izvadio svoj rucak, hleb i vino, a ja sam iz dzepa izvadio svoj. Ne znam sta mu bi da ustane!”
Iako je ovo prica koju je neko duhovito prikazao, ona dobro ilustruje savremeni ekumenizam i mnogobrojne dijaloge u kojima svako svira svoj instrumenat, prati svoju melodiju i igra svoju igru. Drugima je preostalo da proizvoljno donose zakljucke koji obicno nemaju nicega sa realnoscu i to se zove ekumensko “jedinstvo”.
|
