|
Pokusaj promene Bozjeg zakona je prorecen
Prorok Danilo prorekao je da ce se pojaviti jedna sila koja ce “govoriti reci na visnjega, i potirace svece visnjega, i pomisljace da promeni vremena i zakone; i dace mu se za vreme, vremena i po vremena”. (Danilo 7,25)
Srednjovekovno papstvo ispunilo je ovo prorocanstvo dominiranjem nad drzavama u razdoblju od 1260 godina, od 538-1798. I ovo papino pismo je jedan od pokusaja da promeni Bozji zakon obaranjem sedmog dana Subote i uzdizanjem prvog dan sedmice - nedelje.
Posmatrajmo razliku izmedju originalnog Bozjeg zakona i onoga koji su ljudi iskvarili:
Bozji zakon
I
“Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.
II
Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga sto je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluziti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otacke na sinovima do treceg i do cetvrtog kolena, onih koji mrze na mene; a cinim milost tisucama onih koji me ljube i cuvaju zapovesti moje.
III
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer nece pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
IV
Secaj se dana od odmora* da ga svetkujes. Sest dana radi, i svrsuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kci tvoja, ni sluga tvoj, ni sluskinja tvoja, ni zivince tvoje, ni stranac koji je medju vratima tvojim. Jer je za sest dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sto je god u njima; a u sedmi dan pocinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
V
Postuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji koju ti da Gospod Bog tvoj.
VI
Ne ubij.
VII
Ne cini preljube.
VIII
Ne kradi.
IX
Ne svedoci lazno na bliznjega svojega.
X
Ne pozeli kuce bliznjega svojega, ne pozeli zene bliznjega svojega ni sluge njegove, ni sluskinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti ista sto je bliznjega tvojega.”
(2. Mojsijeva 20, 2-17)
* Jevrejska rec u originalu je “sabat” sto znaci Subota.
Bozji zakon kako ga je covek promenio
I
“Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.
II
(Druga zapovest je cela izbacena)
II (III)
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
III (IV)
Seti se da svetkujes dan subotni.
(Zapovest o svetkovanj Subote je radikalno umanjena i stavljena na pogresno mesto)
IV (V)
Postuj oca svojega i mater svoju.
V (VI)
Ne ubij.
VI (VII)
Ne cini preljbe.
VII (VIII)
Ne kradi
VIII (IX)
Ne svedoci lazno na bliznjega svojega.
IX (prvi deo desete zapovesti)
Ne pozeli zene bliznjega svojega.
X (drugi deo desete zapovesti)
Ne pozeli nista sto je bliznjega tvojega.”
(Generalni katolicki katehizam)
Da bi se nesmetano mogli klanjati kipovima, ikonama, slikama i drugim predmetima, a sto se suprotstavlja drugoj zapovesti, umesto da se odreknu prestupa, izbacili su celu drugu zapovest. A da bi ih ipak bilo deset na broju, podelili su desetu na dve, a koja je zapovest “ne pozeli”.
Katolicka enciklopedija tvrdi da papa “ima toliku vlast i moc da moze promeniti i Bozji zakon, jer njegova vlast nije ljudska nego Bozja i on postupa kao Bozji namesnik na zemlji sa punom vlascu da veze i razvezuje svoje stado.” (Prompta Biblioteka, Vol. VI pp. 25-29)
“Zakon je Gospodnji savrsen”, svedoci psalmista (Psalam 19,7).
“Tako je dakle zakon svet”, dodaje apostol Pavle, “i zapovest sveta, pravedna i dobra.” (Rimljanima 7,12)
“Koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome”, pise apostol Jakov, “kriv je za sve.” (Jakov 2,10) Ako je nesto sveto, savrseno, pravedno i dobro, nije mu potrebna izmena, dopuna ni ispravka. A ko je dostojan da vrsi korekturu Bozjeg savrsenog zakona? Zar je covek pametniji od Boga?
Otpad od Bozjeg zakona prorekao je i apostol Pavle: “Da vas niko ne prevari nikakvim nacinom, jer nece doci dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaze se covek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podize vise svega sto se zove Bog ili se postuje, tako da ce on sesti u crkvi Bozjoj kao Bog pokazujuci sebe da je Bog.” (2. Solunjanima 2,3.4) Izraz “covek bezakonja” ne odnosi se na jednu osobu vec na dzinovski sistem lazne religije u kojoj su pomesane istina i zabluda. Biblija ne osudjuje pojedince koji su se u neznanju odvojili od poslusnosti Bozjem zakonu i temelja evandjeoskog ucenja, vec ukazuje na religijski sistem koji je prvenstveno odgovoran za veliki otpad. U ovom sistemu nalaze se mnogi odani hriscani koji sluze Bogu prema svetlosti koja ih je obasjala. Vreme je da preispitamo svoje verovanje i uporedimo ga sa Bozjim zakonom i ucenjem Hristovog Jevandjelja; da odbacimo zabludu i stanemo na stranu istine dok ne bude zauvek kasno.
Pre vise od sto godina proreceno je izglasavanje zakona koji ce biti protiv cetvrte zapovesti Dekaloga i koji ce prisiljavati ljude da prihvate ljudske ustanove, a odbace Bozje. “Crkveni i svetovni dostojanstvenici udruzice se da podmite, nagovore ili primoraju sve ljude da svetkuju nedelju. Nedostatak bozanskih dokaza bice zamenjen prisilnim merama. Politicka pokvarenost unistice ljubav prema pravdi i istini... Sloboda savesti koja je stajala toliko mnogo zrtava, nece se vise postovati.” (Kosmicki konflikt, str. 479)
Verni Ostatak
Opisujuci veliki sukob izmedju azdaje (sotone) i zene (Hristove crkve), apostol Jovan ukazuje da je sotona ulozio sve svoje napore da unisti “ostatak semena zenina”. (Otkrivenje 12,17) Ostatak oznacava malu grupu onih koji su se opredelili da ostanu na strani istine. Biblija prikazuje Ostatak kao malu grupu Bozjeg naroda, koji uprkos pretnji, nevolja i progonstava ostaje veran Bogu do kraja.
Karakteristike Ostatka
“Koji drzi zapovesti Bozje” (Otkrivenje 12,17), a ne ljudske,
“Ima svedocanstvo Isusa Hrista” (dar prorostva). (Otkrivenje 12,17; 19,10) Apostol Jovan video ih je u viziji kako “idu za Jagnjetom (Hristom) kuda god ono podje”. (Otkrivenje 14,17) Oni se ne povode za promenljivom i nesigurnom ljudskom mastom, vec stoje na cvrstom temelju i jedino sluze Bogu.
Ostatak “drzi zapovesti Bozje i veru Isusovu”. (Otkrivenje 14,12) Vera koju ispoveda Ostatak je ista Hristova vera koja je sacuvana u Svetome pismu, vera koja uci, propoveda i zivi po primeru Gospoda i Ucitelja Isusa Hrista. “Koji govori da u njemu stoji i taj treba tako da hodi kao sto je on hodio”. (1. Jovanova 2,6) “Nece svako koji mi govori Gospode! Gospode! uci u carstvo nebesko”, rekao je Hristos, “nego koji cini po volji Oca mojega koji je na nebesima.” (Matej 7,21) Bozja volja izrazena je u Deset Bozjih zapovesti. Isus je dosao na ovaj svet da ljudima otkrije volju nebeskog Oca.
Apostol Jovan pokazuje da ce se Ostatak u poslednje vreme odlikovati time sto ce objavljivati poslednju vest svetu: “Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer dodje cas suda njegova.” (Otkrivenje 14,6.7) Oni koji postuju Boga kao Stvoritelja i Otkupitelja, svetkovanjem dana uspomene na sedmicu stvaranja, objavice svetu vest da je Hristos “Gospodar od subote”.
Drugi deo vesti koju Ostatak objavljuje glasi: “Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,8) Od samog pocetka grad Vavilon pretstavljao je prkos i protivljenje Bogu; njegova kula bila je spomenik otpada i centar pobune (1. Mojsijeva 11,1-9). Lucifer je bio nevidljivi vladar Vavilona. Oholost i samovolja koju je sotona pokazao u pocetku otpada otkrila se i u gradnji Vavilonske kule. “Govorio si u srcu svojemu: izaci cu na nebo, vise zvezda Bozjih podignucu presto svoj... Izaci cu na visine nad oblake, izjednacicu se sa Visnjim.” (Isaija 14,13.14) Tako je Vavilon postao simbol onih sila koje se suprotstavljaju Bogu.
U Otkrivenju ime Vavilon upotrebljeno je da opise zenu, majku bludnicama. “A na celu njezinu napisano ime: tajna, Vavilon veliki, mati bludnicama, i mrzostima zemaljskima. I videh zenu pijanu od krvi svetih, i od krvi svedoka Isusovih.” (Otkrivenje 17,5-6) Vavilon predstvlja sve otpale verske organizacije i njihove vodje koji ce ponovo mrzeti i progoniti verni Ostatak Hristovih sledbenika. “Vino Vavilona” predstavljaju lazna ucenja, krivoverja i zablude koje se otvoreno suprotstavljaju Bogu i Njegovom savrsenom Zakonu. Zalosna je cinjenica, ali je istina da ce vinom laznog ucenja biti “napojeni svi narodi”. (Otkrivenje 14,8) Verni Ostatak je pozvan, da uprkos svim teskocama, objavi vest narodima da je “pao Vavilon veliki”. i to je upravo ono sto sada cinimo. Poslednji poziv milosti koji Nebo salje ovom napacenom svetu je: “Izadjite iz nje narode moj, da se ne pomesate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina.” (Otkrivenje 18,4)
Treci deo ove posebne vesti glasi: “Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi zig na celo svoje ili na ruku svoju, i on ce piti od vina gneva Bozijega, koje je nepomesano utoceno u casu gneva njegova”.
(Otkrivenje 14,9-10) Zver koja se ovde spominje je zver iz Otkrivenja 13, 1-10. To je savez crkve i drzave koji vekovima gospodari hriscanskim svetom; apostol Pavle ga naziva “covek bezakonja.” (2. Solunjanima 2,2.8)
“Ikona zverina” predstavlja onaj oblik otpada koji ce postati vidljiv kada se otpala crkva ujedini sa drzavom i silom pocne da prisiljava narod da prihvati njene zakone koji ce se suprotstaviti Bozjem zakonu.
Celo covecanstvo uskoro ce se podeliti u dve grupe: one koji obozavaju Boga postovanjem Njegovog Zakona i one koji obozavaju i postuju “zver i ikonu njezinu”. Ovom podelom jasno ce se pokazati prava i lazna sluzba Bogu. Svi oni koji odbace Bozji zakon, odbacivanjem sedmog dana Subote, koji je znak Bozje stvaralacke moci - spomenik stvaranja; i prihvate praznovanje nedelje, primice “zig zverin”, a oni koji postuju Subotu i verno sluze Bogu, primice “Bozji pecat”. Ceo svet uskoro ce odluciti hoce li slusati vise Boga ili coveka.
Ovaj izbor nije lak, jer oni koji se suprotstave “azdaji” odbacivanjem njenog “ziga i ikone”, navuci ce na sebe sotonin gnev i progonstva (Otkrivenje 12,17). Medjutim, oni koji prihvate ponudu zveri i njeno bludno vino i dan koji ona predlaze, navuci ce na sebe gnev Bozji (Otkrivenje 14,10.11).
Oni koji verom priznaju Isusa Hrista za svoga Spasitelja i zive u skladu sa Hristovom naukom, primice vecni zivot. Isus je to jasno objasnio u prici o deset devojaka. On ce pozvati svoje verne sledbenike: “Hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripraveljeno od postanja sveta.” (Matej 25,34)
Ostatak nikad nije bio u vecini
U sukobu izmedju Boga i sotone, u kome svako ljudsko bice na Zemlji ucestvuje i stavlja se na stranu dobra ili zla, vecina je uvek bila na pogresnom putu, a manjina na Gospodnjoj strani: Za vreme potopa unistene su milijarde ljudi. ”Tada izgibe svako telo sto se micase po zemlji, ptice, stoka izveri i sve sto gamize po zemlji, i svi ljudi.” (1. Mojsijeva 7,21)
Spasen je samo Noje sa svojom porodicom koji je slusao Bozji glas i drzao Njegove naredbe. “I izadje Noje i sinovi njegovi i zena njegova i zene sinova njegovih s njima.” (1. Mojsijeva 8,18) Spaseno je samo osam osoba, a vecina je unistena.
Vecina je i Hrista raspela vicuci odlucno: “Raspni ga raspni, krv njegova na nas i na decu na{u.” (Matej 27,25)
“Udjite na uska vrata”, rekao je Isus, “jer su siroka vrata i siroki put sto vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu. Kao sto su uska vrata i tesan put {to vode u zivot vecni, i malo ih je koji ga nalaze.” (Matej 7,13.14) Zato nemojte se obeshrabriti kad vidite da vecina polazi sirokim putem kompromisa i otpada, vi ostanite verni Bogu na putu vecnog zivota.
Iako je u svim vekovima bila i bice manjina koja sluzi Bogu, ipak je apostol Jovan u viziji cuo “glas veliki naroda mnogoga na nebu”. (Otkrivenje 19,1)
Manjina ce se spasiti, ali ona nije toliko mala. Postoji himna koja hrabri, podize i uliva nadu:
“Kad se javi Bozja truba i sam Gospod skupi nas,
Kada vecno jutro pocne da nam sja,
I kad spaseni na vrata udju svi u sveti Grad:
U tom silnom mnostvu moram biti ja!”
Da li je to i tvoja odloka sada?
|
