|
Papa i Dan Gospodnji
U svom apostolskom pismu jula 1998. upucenom biskupima, svestenicima i vernicima, papa Jovan Pavle II naglasio je da je “Nedelja Dan Gospodnji i da je tako nazvan od apostolskog vremena.” (Apostolsko pismo str. 1.) Nijedan biblijski tekst ne potvrdjuje ovu izjavu.
U pocetku pisma papa je upotrebio tekst iz Markovog Jevandjelja 16,2. “Vrlo rano u prvi dan posle subote” zene sa Marijom dosle su da vide Hristov grob. Odmah posle ovog citata, papa je istakao da je Drugi vatikanski koncil naglasio: “Svakog sedmog dana Crkva slavi tajnu vaskrsenja. Ovaj obicaj seze do apostola, uzimajuci svoje poreklo od stvarnog dana Hristovog vaskrselja - dana koji je dostojno odredjen ’Dan Gospodnji’. (Isto) Moze li nedelja biti prvi dan posle sedmog dana Subote i Dan Gospodnji?
Apostol Jovan je primio svoju viziju u “Dan Gospodnji”. (Otkrivenje 1,10) U svom Jevandjelju 21,1, apostol Jovan nedelju naziva “prvim danom sedmice”. Isus je rekao da je “Subota nacinjena coveka radi, dakle je gospodar sin coveciji od Subote”. (Marko 2,27.28) Ovim je Isus sebe nazvao gospodarom Subote. U cetvrtoj zapovesi Bog je oznacio da je Subota sedmi dan. “A sedmi je dan subota Gospodu Bogu tvojemu.” (2. Mojsijeva 20,10) U knjizi proroka Isaije 58,13. Bog Subotu naziva “Moj sveti dan i danom Gospodnjim”. Iz svega ovoga dolazimo do zakljucka da nedelja nije dan Gospodnji, vec Subota. Istina je da je Isus vaskrsao u nedelju, ali i posle Njegovog vaskrsenja nedelja je i dalje nazivana prvim danom, a ne sedmim, i nikad se nije zvala danom Gospodnjim.
Kada papa naglasava: “Hristovi ucenici su pozvani da izbegnu konfuziju izmedju slavljenja nedelje, sto zaista treba da bude drzanje Dana Gospodnjega...”, slaze li se on sa evandjeoskim ucenjem, ucenjem apostola i prvih hriscana?
“Gospod blagoslovi sedmi dan i posveti ga.” (1. Mojsijeva 2,3), istice se dalje u Pismu. Posle ovog biblijskog teksta sledi: “Propis subote, koji je u prvom Zavetu priprema za nedelju u novom i vecnom Zavetu, duboko je ukorenjen u Bozjem planu.” (Isto, str. 6) Istina je da je Gospod “blagoslovio sedmi dan”, ali sedmi dan je Subota, a nedelja je prvi. Biblija svedoci: “Sedmi dan je subota.” (2. Mojsijeva 31,15) “A posle subote na osvitak prvoga dana nedelje...” (Matej 28,1)
“Nedelja je dan odmora zato sto je dan koji je Gospod ’blagoslovio i posvetio’, odvojio ga od drugih dana, izmedju svih, ’Dan Gospodnji’. (Pismo) Kljucni problem je u tome sto Bog nikada nikakvim aktom ili cinom nije blagoslovio prvi dan sedmice niti ga je odvojio od drugih, a jos manje posvetio. Pogresno je obelezje “blagoslovi, odmori se i posveti”, pripisati nedelji kad Biblija jasno svedoci da je time Subota odvojena od drugih dana sedmice. Isto tako nedelja nikad nije nazvana danom Gospodnjim, a Subota jeste.
Papa citira i cetvrtu zapovest: “Seti se dana subotnog da ga drzis svetim.” (2. Mojsijeva 20,8) Inspirisani tekst iznosi i razloge, podsecajuci na dela Gospodnja: “Jer je za sest dana Gospod stvorio nebo, zemlju i more i sve sto je u njima, i odmorio se sedmog dana; zato je Gospod blagoslovio dan subotni i posvetio ga.” (stih 11) (Pismo str. 7) Bog je na kraju sedmice stvaranja izdvojio sedmi dan Subotu, prestankom stvaranja, blagoslovio ga i posvetio. Svakako da se Gospod nije najpre odmarao prvoga dana pa posle odmora poceo da stvara. Bogu nije ni bio potreban odmor, ali ovim je dao primer coveko koji dan je odredjen za odmor koji treba da svetkuje i prima posebne blagoslove. Zato je Isus i rekao: “Subota je nacinjena coveka radi.” (Marko 2,27)
Papa zakljucuje da su “hriscani... ucinili prvi dan posle subote praznicnim danom, jer to je dan u koji je Hristos vaskrsao”. (Pismo str.7) Prvi hriscani nikad nisu svetkovali nedelju umesto Subote. Ova promena bila je nepoznata apostolima i hriscanima prva tri veka. Ne treba da nas zbunjuje sto su se hriscani sastajali na proucavanje i planiranje evandjeoskog zadatka Crkve i u nedelju; oni su se sastajali svakog dana u sedmici, ali samo je Subota ostala sedmi dan, izdvojen, blagosloven i posvecen. U Novom zavetu koji je pisan u razdoblju od sedamdeset godina posle Hristovog vaskrsenja nigde ne pise da su hriscani umesto Subote svetkovali nedelju. Hristovo vaskrsenje vazno je za hriscane, ali prvi hriscani nisu slavili dan vaskrsenja, nego su propovedali vaskrslog Spasitenja.
Papa usporedjuje sedmicu stvaranja sa Hristovim vaskrsenjem. Istina je da su oba dogadjaja vazna ne samo za hriscane, nego i za ceo svet; medjutim, kao sto je Bog prvi dan sedmice stvaranja poceo radom, a ne odmorom, tako i Hristos kao i njegova majka Marija i druge zene, “u subotu ostase na miru po zakonu,” (Luka 23,56), a prvi dan sedmice poceo je radom pobede nad smrcu - vaskrsenjem. Da je bilo potrebno da od tada hriscani odbace Subotu koja je deo vecnog Bozjeg zakona i da umesto nje svetkuju nedelju, zar Isus posle vaskrsenja ne bi to rekao svojim ucenicima?
Medjutim, nemamo nikakav izvestaj u Novom zavetu o bilo kakvim promenama. Isus je pre raspeca i vaskrsenja jasno objasnio: “Ne mislite da sam ja dosao da pokvarim zakon ili proroke; nisam dosao da pokvarim, nego da ispunim.” (Matej 5,17)
Prema tome, prvi hriscani nisu promenili Subotu u nedelju. To potvrdjuje i katolicki kardinal Dzejms Gibons: “Mozete citati Bibliju od Prve knjige Mojsijeve do Otkrivanja, i necete naci ni jedan jedini stih koji odobrava svetkovanje nedelje. Sveto pismo namece svetkovanje Subote.” (The Faith of Our Fathers, p 111,112)
Katolicki pisac Dzon A Obrajn zakljucio je: “Posto je Subota, a ne nedelja, poimenice oznacena u Bibliji, zar nije neobicno da nekatolici koji tvrde da su svoju veru preuzeli iz Biblije, a ne od crkve, svetkuju nedelju umesto Subote? Da, svakako, to je nedosledno... Svetkovanje nedelje pociva na autoritetu Katolicke crkve, a ne na nekom izricitom tekstu Biblije.
Takvo svetkovanje ostaje kao uspomena na Majku Crkvu od koje su se nekatolicke zajednicve odvojile.” (Isto, str. 400) Nije Hristos, nisu apostoli, niti su prvi hriscani promenili subotu u nedelju, vec je to delo Katolicke crkve. Medjutim, nijednom smrtniku na Zemlji nije dato pravo da menja Zakon savrsenog Boga.
“Mi idemo od subote prvom danu posle subote,” istice papa, “od sedmoga dana prvom danu.” (Pismo str.7) To znaci “mi” menjamo Subotu u nedelju, a ne Bog, Hristos, apostoli ni prvi hriscani.
Nadbiskup grada Redjija, Gaspar del Foso, 18. januara 1562. godine na Tridentinskom koncilu rekao je: “Subota, najistaknutiji dan u Zakonu, promenjen je u nedelju... Ovaj i slicni propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni, nego su promenjeni vlascu Crkve.” (The Prophet’s Faith of Our Fathers, I p. 478) Ovaj nadbiskup dao je nedvosmislen odgovor na pitanje ko je promenio Subotu u nedelju - nije Bog, Hristos ni apostoli. Ova promena ne postoji u Svetom pismu, vec ju je samovoljno izvrsila Katolicka crkva. Crkva je uzela sebi pravo koje jedino pripada Bogu, a to je greh.
“Knjiga Otkrivenja naziva prvi dan sedmice “Danom Gospodnjim”, nastavio je papa. Ni ova tvrdnja nije ispravna. Istina je da apostol Jovan pise da je dobio viziju u Dan Gospodnji, ali za Jovana Dan Gospodnji nikad nije bila nedelja vec Subota. Pa cak da je Jovan i dobio viziju u nedelju, to opet ne bi bio nikakav dokaz u prilog svetkovanja tog dana. Proroci su primali stotine vizija u razlicite dane sedmice, pa ipak, nikad niko nije ni pomislio da bi trebalo svetkovati te dane. Vecina istaknutih teologa i tumaca Otkrivenja veruju da je dan Gospodwi u koji je Jovan imao viziju bila Subota, a ne nedelja.
Papa dalje naziva sedmi dan odmora “jevrejskom subotom”. “Razlika izmedju nedelje i jevrejske subote rasla je jos jace u umu Crkve, i pored toga bilo je vremena u istoriji kad, zbog obaveznog odmora u nedelju koji je bio toliko naglasen, Dan Gospodnji sve vise je postajao subota.
Medjutim, uvek je bilo hriscana koji su svetkovali oba dana Subotu i nedelju kao dva bratska dana.” (Pismo str. 9) Prvo, Subota nije jevrejska, jer su je ljudi od stvaranja svetkovali 2500 godina do pojave jevrejskog naroda. Drugo, Subota je uspomena na sedmicu stvaranja. Trece, Isus je rekao da je “subota nacinjena coveka radi” (Marko 2,27), a ne samo za Jevreje.
“Pozicija subote kao sedmog dana”, nastavlja papa, “upucuje na Dan Gospodnji dodatni simbolizam koji su crkveni oci mnogo voleli. Nedelja nije samo prvi dan, ona je takodje i ’osmi dan’. Svetkovanjem nedelje, zajedno, ’prvog’ i ’osmog dana’, hriscanin ide cilju vecnog zivota.” (Isto, str. 10) Bog je stvaranjem uspostavio sedmicu, a ne osmicu. Svetkovanjem nedelje umesto Subote ne drzimo Bozji zakon, nego ga prestupamo. Svetima su nazvani tvorci, a ne prestupnici zakona. “Ovde je trpljenje svetih koji drze Bozje zapovesti i veru Isusovu.” (Otkrivenje 14,12) Vecni zivot obecan je onima koji se pokoravaju Zakonu, a ne prestupnicima. “Blago onima koji tvore zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo zivota i da udju na vrata u grad.” (Otkrivenje 22,14) Iako se ne spasavamo svojim delima, drzanjem Zakona, vec verom u Hristove zasluge, ipak, plod prave vere pokazace se u potpunoj poslusnosti Bozjim zakonu. Ako nema ploda poslusnosti to je dokaz da nema ni vere. Poslusnost, a ne pobuna i neverstvo, uvek su plod prave vere. Zato iznenadjujuce deluje papino obecanjeo vecnog zivota prestupnicima Bozjeg zakona, ako svetkuju prvi ili osmi dan, a ne Dan Gospodnji Subotu.
“Kada su za vreme Dioklecijanovih progonstava hriscanski skupovi bili strogo zabranjeni”, dodaje papa, “mnogi su bili dovoljno hrabri, uprkos carskoga dekreta, da prihvate smrt radije nego da izostave misu i nedeljnu euharistiju.” (Pismo, str. 18) Dioklecijanov edikt o progonstvu hriscana izdat je 303. godine posle Hrista. U ono vreme vecina hriscana jos uvek je drzala Subotu, a ne nedelju. Posto su i Rimljani svetkovali prvi dan sedmice, dan Sunca, nedelju, svakako da nisu progonili hriscane zbog nedelje, vec zbog toga sto nisu pristali da postuju cara kao boga, praznuju mnogobozacke praznike umesto Subote i sto su propovedali Hristovo Jevandjelje. Zato sto su svetkovali Subotu nazivani su Jevrejima, a poznato je da su Rimljani progonili i Jevreje i hriscane.
“Duznost je hriscana da zapamte da je praksa jevrejske Subote zavrsena, iznenadeni kao sto su, ’ispunjenjem’ koje donosi nedelja, naglasavajuci razloge drzanja ’Dana Gospodnjega’ svetim - svecano opisanim u Deset zapovesti - ostaje i dalje na snazi tako treba ponovo da budu objasnjeni u svetlosti teologije i duhovnosti nedelje. “ (Pismo, str. 22)
Prvo, Subota nije jevrejska vec Gospodnja. Drugo, nigde u Svetom pismu nije zapisano da ono sto se odnosi na drzanje Subote i opisano u Deset zapovesti, da se odnosi na prvi dan sedmice, nedelju. Biblija jasno kaze: “Dan subotni obdrzavaj i svetkuj kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj. Sest dana radi i obavljaj sav svoj posao, a sedmi je dan subota pocinak Jahvi Bogu tvojemu.” (5. Mojsijeva 5,12-14; prevod: Stvarnost)
“Takodje u nase posebno vreme, prirodno da ce se hriscani boriti da osiguraju da gradjansko zakonodavstvo respektuje svoju duznost da drzi nedelju svetom. U svakom slucaju, duzni su po savesti da organizuju svoj nedeljni odmor tako da im omoguci da ucestvuju u euharistiji, uzdrze se od posla i aktivnosti koje su u suprotnosti sa svetoscu Dana Gospodnjega.” (Isto, str. 24)
Poziva li papa ovom izjavom gradjanske vlasti da donesu zakon o obaveznom svetkovanju nedelje? Svako zauzimanje za svetkovanje prvog dana nedelje suproti se svetkovanju sedmog dana Subote koje je jasno sacuvano u Bozjem zakon. Isus je jasno rekao: “Ako uzdrzite zapovesti moje ostacete u ljubavi mojoj kao i ja sto odrzah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj.” (Jovan 15,10)
“Drzanje nedelje svetom je vazno svedocanstvo na koje su pozvani (hriscani), tako da ce svaka faza ljudske istorije biti uzdignuta nadom.” (Pismo, str. 27) Gospod kaze malo drugacije kako ce vernik dati dobro svedocanstvo, imati nadu i napredovati. “Ja sam Gospod Bog tvoj koji te ucim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ides. O, da si pazio na zapovesti moje mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja kao valovi morski.” (Isaija 48,18) Bog je za nas trasirao sigurni put srece i napretka, zasto bismo lutali po pustinji bespomocno trazeci vodu na presusenim izvorima? Praznovanje mnogobozackih praznika sigurno nece uzdici nadu vec beznadje.
U zakljucku svoga pisma papa je naglasio: “Jasno je zasto je svetkovanje nedelje tako vazno hriscanskom srcu, i zasto u crkvenoj disciplini ona ostaje prava obaveza. Vise nego propis, njeno svetkovanje treba da se vidi i uzdize iz dubine hriscanskog zivota. Presudno je vazno da svi vernici budu uvereni da ne mogu posvedociti svoju veru ili u potpunosti ucestvovati u hriscanskoj zajednici, ako redovno i zajedno ne ucestvuju u nedeljnoj euharistiji.” (Pismo, str. 29)
Kad je Kajin prineo Bogu zrtvu po svom izboru, Bog ju je odbacio (1. Mojsijeva 4,5). Kad je car Saul protiv Bozje zapovesti zadrzao zaplenjenu stoku da bi je prineo na zrtvu, Bog mu je oduzeo carstvo i to je bio uzrok Saulove propasti. Prorok Samuilo ga je opomenuo: “Zar su mile Bog zrtve paljenice kao kad se slusa glas njegov.” (1. Samuilova 15,22) Hocemo li mi hriscani slusati Bozji glas ili ljudski? Nasi zakljucci mogu izgledati logicni, ali ipak je istinito, pravedo, korisno i dobro ono sto je Bog rekao. Ne mozemo biti mudriji od naseg Stvoritelja i Zakonodavca. To je isto kao kad bi masina pocela da uci inzenjera kako bi trebalo da radi da bi bila produktivnija.
“Poveravam ovo apostolsko pismo zastupnistvu Blazene Device da moze biti primljeno i sprovedeno u praksu u hriscanskoj zajednici... Dok slusaju propovedanu rec na nedeljnim skupovima, vernici gledaju na Devicu Mariju, od nje uce, drze je i duboko cuvaju u svom srcu.” (Pismo, str.30) Ako cemo se uciti od Device Marije, ona je svetkovala Subotu, a nije nedelju.”A zene (medju kojima je i Devica Marija) pripremise mirise i miro; i u subotu dakle ostase na miru po zakonu.” (Luka 23,56) Isus je rekao: “Nisam dosao da promenim zakon ili proroke.” (Matej 5,17) Devica Marija nam je zaista dala dobar primer, ali primer koji se suprotstavlja papinoj interpretaciji - svetkovala je Subotu, a ne nedelju.
“Draga braco biskupi i svestenici”, zavrsava papa, “pozivam vas da neumorno radite zajedno sa vernicima da osigurate da vrednost ovoga svetoga dana bude pravilno shvacena i duboku sprovedena u zivot.” (Pismo, str. 30)
“A gde nam je u Svetom pismu receno da svetkujemo prvi dan?” pita Vilijems. “
Zapovedjeno nam je da svetkujemo sedmi dan, a nigde nije da svetkujemo prvi.” (Isaac Williams, Plain Sermonsd on the Catechism, p. 334)
“Nema direktnog autoriteta Svetoga pisma koji bi odredio da je prvi dan ’Gospodnji dan’.” (dr D.H. Lucas, Christian Oralle, January, 1890)
“Nema nikakvog dokaza u Novom zavetu koji bi opravdao sadasnje misljenje da su Hristos ili njegovi ucenici, promenili sedmi u prvi dan sedmice.” (dr Layman, in the Christina Union,)
“Sveto ime sedmog dana je subota. Ovaj fakat jasno zahteva cetvrta zapovest (1. Mojsijeva 20,10) Po ovom predmetu jasno ucenje Svetog pisma bilo je priznato kroz sve vekove... Nijedan od apostola nije primenio zakon o suboti na prvi dan sedmice - ta glupost je ostavljena kasnijim vekovima, niti su oni nastojali da prvi dan zameni sedmi.” (J.J. Taylor, The Sabbath Qusetion, p. 14-17)
“Nedelja je katolicka ustanova i njeno svetkovanje jedino se moze definistati katolickim principima... Od pocetka do kraja Svetoga pisma nema nijednoga teksta koji bi opravdao promenu sedmoga dana bogosluzenja od poslednjeg dana sedmice u prvi.” (The Catholic Press, Australian, Sidney, August, 1900)
“Postojala je i postoji zapovest koja zahteva svetkovanje dana od odmora, ali taj dan nije nedelja. Medjutim, obicno se kaze da je subota promenjena od sedmog u prvi dan sedmice, sa svim obavezama, prednostima i svetoscu. Celim srcem zeleo sam i trudio se da pronadjem dokaze o ovoj promeni. Pitao sam se gde da pronadjem dokaze o toj promeni? Ne u Novom zavetu - apsolutno ne! Ne postoji dokaz u Svetome pismu koji bi potvrdio promenu subote od sedmoga u prvi dan sedmice.” (dr Hiscox, author of the Baptist Manual)
“Posto je nemoguce naci nijedno mesto u Svetome pismu koje bi potvrdilo da su Gospod licno ili njegovi apostoli naredili ovakvu promenu, od subote u nedelju, onda nije lako odgovoriti na pitanje: ko je promenio subotu, i ko je imao pravo da to ucini?” (George Sverdrup, A News Day)
“Nigde u Svetom pismu nedelja se ne spominje kao praznik... Ne postoji biblijski zahtev za njeno svetkovanje, niti bilo koja biblijska obaveza.” (The Watschman)
“Dokazite mi da sam na osnovu Svetoga pisma duzan da svetkujem nedelju,” tvrdi Inrajt, “u Bibliji ne postoji takav zakon, to je jedino zakon Katolicke crkve. Katolicka crkva kaze Ne. Svojom bozanskom vlascu ja ukidam sedmi dan i naredjujem da svetkujete prvi dan sedmice. I sta onda! Ceo civilizovani svet klanja se slusajuci svetu Katolicku crkvu.” (Thomas Enright, Kansas City, February 18, 1884)
Bog nikoga nije ovlastio da menja Njegov savrseni Zakon. Imamo prednost da biramo kome cemo se pokloniti, Bogu ili coveku i cije zapovesti cemo usvojiti, Bozje ili ljudske. “I poklonise joj se svi koji zive na zemlji kojima imena nisu zapisana u zivotnoj knjizi jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.” (Otkrivenje 13,8) Pravi Hristovi sledbenici uvek ce slusati samo Njegov glas i ici za Njim.
“Secaj se dana subotnog da ga svetkujes“, rekao je savrseni Bog.
“Praznujte nedelju” poziva papa.
Na nama je da izaberemo kome cemo sluziti.
Mozemo li i mi slobodno i odlucno izjaviti zajedno sa apostolom Petrom: “Boga treba slusati vise nego ljude.” (Dela 5,29; prevod: dr Carnic)
|
