|
Razlicite religije i isti put
Cinjenica je da smo suoceni sa velikim brojom razlicitih religija u svetu. Postoje osnovne religije: budizam, hinduizam, hriscanstvo, judaizam, islam i druge od kojih su se odvojile mnoge grupe koje se medjusobno razlikuju i sukobljavaju. Ako odlucimo da pronadjemo pravu religiju suocavamo se sa ogromnim problemom. Odakle da pocnemo i koje merilo da upotrebimo da pronadjemo istinu? Ako pronadjemo istinu koja zahteva i odluku, sta da ucinimo?
Da bi se oslobodili ovog teskog zadatka, ekumenisti se usmeravaju u jednom potpuno novom pravcu. Oni tvrde da su sve religije dobre, svaka od njih ima deo istine, a ako se sastave sve zajedno predstavljace celu istinu. Stvorena je nova formula koja uverava da svi putevi vode istom cilju. Postoji jedna religija, ali se razlicito opisuje i predstavlja svetu. Da li je ova tvrdnja ispravna? Da li je moguce da postoji jedna religija i da je razlika samo u tome kako se predstavlja ili je razlicito i ono sto se predstavlja? Vode li razliciti putevi raznih religija istom cilju i da li se oni na kraju ipak spajaju u jedan put? Pristalice ove teorije smatraju da bi se na ovaj nacin mogla izbeci netrpeljivost i sukobi medju verskim zajednicama u svetu.
Sta je ako svi putevi ne vode u isto mesto? Cinjenica je da se mnoge religije ne samo razlikuju, vec se njihova ucenja cesto i sukobljavaju. Ako je razlika toliko velika da se ideje sukobljavaju, onda je nemoguce da svi putevi vode u isto mesto. Ako pak svi putevi ne vode u isto mesto, cinjenica je da neke verske zajednice imaju istinu a druge nemaju, a to nas obavezuje na preispitivanje licnog puta i ako ustanovimo da smo se udaljili od izvora istine, da donesemo odluku koja ce dovesti do korenitih promena.
Pretpostavimo da svi putevi vode u isto mesto. To je ono sto neki preporucuju da verske zajednice predstavljaju razlicite, ali jednake puteve koji svi vode u isto mesto. Da li je moguce da svako od nas uzme drugi put, a ipak da se svi na kraju nadjemo na istome mestu? Zdrava logika dokazuje da je to nemoguce. Oni koji brane ovo misljenje pozivaju se na cinjenicu da u svetu vec postoji na stotine razlicitih religija i da eticki nije ispravno da dokazujemo da je jedna ispravna a druga nije, jer to vodi netrpeljivosti i sukobu. Ako neko tvrdi da je druga religija na pogresnom putu, ta tvrdnja ne mora da dovede do netrpeljivosti i sukoba. Isus je ovako savetovao svoje sledbenike: »Ljubite neprijatelje svoje, dobro cinite onima koji na vas mrze.« (Luka 6,27) Hriscani su pozvani da vole i svoje neprijatelje, a ne samo one koji drugacije veruju. Bog je svakome coveku dao slobodnu volju, svako je slobodan da bira zivot ili smrt, i niko, cak ni onaj koji misli da ima potpunu istinu, nema pravo da je silom namece drugima. Prema tome hriscani su pozvani na potpunu toleranciju drugih religija i ideologija.
Pristalice ideje da svaka religija ima deo istine, a kad se sve sastave zajedno da ce imati celu istinu, cesto se pozivaju na pricu o slepcima i slonu. Prvi slepac je uhvatio slonovu nogu i izjavio da je slon veliko drvo. Drugi se suprotstavio tome, kad je uhvatio slonovu surlu i izjavio da je velika zmija. Treci se suprotstavio i prvom i drugome, jer kad je opipao slona sa strane zakljucio je da je slon veliki zid. Pristalice ideje da svi putevi vode u isto mesto, iz ove price zakljucuju da je moguce da su sve religije u kontaktu sa istom realnoscu samo je opisuju na drugaciji nacin. Medjutim, nijedan slepac nije otkrio nikakav deo istine, vec su svi ostali u zabludi. To ne potvrdjuje zamisao da svi putevi vode u isto mesto, vec da se potpuno razlikuju i udaljavaju jedan od drugoga.
U Parizu postoji trg Zvezda na kome se nalazi Trijumfalna kapija. Od tog trga polazi trinaest ulica. Ako podjemo bilo kojom od ovih ulica otici cemo u odredjenom pravcu, ali nema nade da ce se ikad sve ulice na kraju pretvoriti u jedan put i dovesti sve putnike na jedno mesto. Znacajno je zapaziti da sto se putevi vise udaljuju od centra, odstojanje i razlika medju njima je sve veca. Ako zelimo da se sretnemo na jednom mestu, moramo svi da stanemo i vratimo se centru.
Tako je i na verskom polju, sto se jedna verska zajednica vise udaljava od centra to ce se njeno verovanje vise razlikovati od izvornog, zato je nemoguce ici suprotnim putevima, a stici na isto mesto.
Ako nista ne bismo znali o Bogu i pravoj religiji i sami trazili istinu, zamisao da je svako od nas uspeo da pronadje deo istine mogla bi da bude ispravna. Medjutim, kada je Bog stvorio coveka, pokazao mu je pravi put, dao mu je mapu i putokaze koji ga upucuju na pravi put. Problem je u tome, sto pojedinci odbacuju mapu, ruse putokaze, trasiraju nove puteve i zato lutaju u mraku neznanja. Ovo nije nacin za otkrivanje nekog dela istine, vec smernica koje vode daleko od izvora zivota i ruse mostove na putu pravde. Da bi vratio gresnika na prvobitni put, Bog je sisao s Neba sa ciljem da obnovi stare putokaze, sagradi mostove i vrati gresnika na pravi put. Isus je rekao: »Ja sam put istina i zivot i niko nece doci k ocu do kroza me.« (Jovan 4,6) Covecanstvo je poslo od centra, svaki njegov pripadnik svojim putem, a ti putevi se nikad ne mogu sastati na jednom mestu. Zato je Gospod preko proroka Jeremije rekao: »Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naci cete mir dusi svojoj.« Problem je u tome sto »oni rekose: necemo da idemo«. (Jeremija 6,16) Ljudi uporno odbacuju istinu, pokusavaju da pomire istinu i laz, a to je nemoguce. Ako bi svi putevi vodili na isto mesto, onda ne bismo imali razloga da pitamo za stare staze na kojima se nalazi mir.
Ako nam ovo nije dovoljno da shvatimo da je nemoguce da svi putevi vode u isto mesto, obratimo paznju na Hristove reci: »Ja sam put istina i zivot; niko nece doci k ocu do kroza me.« (Jovan 14,6) Uzalud milioni ljudi lutaju u tami neznanja i traze vodu zivota na presusenim izvorima. »Udjite na uska vrta; jer su siroka vrata i siroki put sto vode u propast i mnogo ih je koji njim idu. Kao sto su uska vrata i tesan put sto vode u zivot, i malo ih je koji ga nalaze.« (Matej 7,13.14) Prema izjavi naseg Gospoda Isusa Hrista postoji uski pravi put, a postoji i siroki; jedan vodi u zivot, a drugi u smrt. Zasto se nepotrebno bavimo tvrdnjom da svi putevi vode u isto mesto, da bismo dokazali da Isus nije u pravu. Priznali mi to ili ne, cinjenica je da vecina ide sirokim putem koji vodi u propast, a manjina je na uskom putu koji vodi u vecni zivot. Tvrdnjom da su svi putevi jednaki, a koja se suprotstavnja jasnoj izjavi Isusa Hrista, covek ne resava problem, nego ga uvelicava; on ne smanjuje, vec povecava udaljenost pogresnog puta od cilja.
Istine koje se suprotstavljaju
Ako je istina da svaka religija ima deo istine, da nijedna nema celu, a da sve zajedno imaju potpunu istinu, zasto se religije ne slazu medju sobom vec se cesto sukobljavaju? Problem je u tome sto jedna religija nesto naziva »istinom«, a druga to isto zabludom. Postoji velika razlika izmedju monoteistickih religija kao sto su judaizam, hriscanstvo i islam; i panteistickih religija kao sto su budizam i hinduizam. Musliman veruje u jednog Boga, Alaha, koji je ni iz cega stvorio svet. Neki budisti ne veruju u licnog Boga, vec u Brahmana koji je bezlican. Indusi idu i dalje verujuci da postoje hiljade bozanstava kao sto su brahman, Visna, Siva i Krisna koji se manifestuju u Brahmanu. Da li se u svakoj od ovih izjava nalazi po deo istine? Da li je moguce da postoji jedan Bog Stvoritelj neba, Zemlje i coveka, a da postoje u isto vreme i drugi bogovi? Ne, to je nemoguce. Mora da postoji istina i laz, pravda i nepravda, dobro i zlo.
Posmatrajmo i razliku verovanja o ljudskom bicu: muslimani veruju da ce svako od nas jednom umreti i izaci na sud pred Alaha. Zavisno od Alahove presude provescemo vecnost u raju ili paklu. Indusi veruju suprotno tome, da smo ziveli, zivimo i da cemo ziveti jos mnogo zivota ovde na Zemlji. Oni veruju da uslovi nase proslosti i buducnosti zavise od delovanja zakona karme. Posle smrti svako dozivi reinkarnaciju i pretvara se u zivotinju, ljude. Ova dva verovanja nisu samo razlicita, vec su i suprotna i njihovi putevi nikada se nece spojiti i stici do istoga mesta.
Svaka religija priznaje da postoje drustveni problemi koji stetno uticu na ljude. Indusi veruju da postoji samsara beskrajni krug rodjenja, umiranja i ponovnog radjanja ili inkarnacije, a to je zamka u koju pada svako ljudsko bice. Jedino poznavanjem i odanoscu Brahmanu ovaj krug moze se izbeci. Hriscani veruju da se svako ljudsko bice susrece sa univerzalnim problemima koji su posledice greha ili odvajanja od Boga. Nasuprot mnogobozackim religijama, hriscanstvo uci da nema ljudskog resenja. Jedino prihvatanjem Isusa Hrista za Spasitelja, primanjem verom Njegovih zasluga, mozemo dobiti zivot umesto zasluzene smrti. Isus je na krstu platio cenu naseg otkupljenja i jedino Njegovim zaslugama gresnik ponovo moze da uspostavi prekinutu vezu sa Bogom.
Ovo su samo neke od mnogobrojnih suprotnosti koje se nalaze u verovanju razlicitih verskih zajednica, a ta verovanja ne nose svako po deo istine, vec jedno mora biti istina a drugo zabluda. Ove i mnoge druge cinjenice potvrdjuju da tvrdnja da sve religije imaju deo istine, a sve zajedno celu istinu, da sve imaju istu religiju samo je opisuju na razlicite nacine i da svi putevi vode u isto mesto, nemaju nikakvog osnova. Moguce je da cak i slepi uoce ovu razliku.
Mozemo reci da je fudbalski tim Zvezda pobedio na nacionalnim takmicenjima i dobio prvo mesto. Ili Zveda je izgubila i nije dobila prvo mesto. Svakako ste primetili da obe izjave ne mogu biti verodostojne. Zvezda je pobedila ili izgubila. Ako cu ja kao navijac Zvezde tvrditi da je Zvezda pobedila iako nije, to nece promeniti cinjenicu. Zvezda je pobedila ili izgubila bez obzira sta verujemo. Ovo vodi do zakljucka da ako postoje dve suprotne tvrdnje, obe ne mogu biti ispravne, jedna je istinita, a druga lazna. Kad Indusi uce da postoje mnogi bogovi, a Jevrejin samo jedan Bog, jedan od njih nije u pravu. Kad musliman veruje da covek zivi jednom na Zemlji i na kraju izlazi na sud, a Indus veruje da svaka osoba zivi mnogo zivota, zavisno od zakona karme, jedna od ovih tvrdnji, mora biti pogresna, a mozda i obe.
Ako jedan otac ima vise sinova sa razlicitim vrlinama i talentima: jedan je dobar, drugi posebno posten, treci mudar; u tom slucaju svaki sin ima posebnu dobru karakteristiku, pa se njihov otac moze ponositi njima. Medjutim, ako je jedan dobar, a drugi zao, jedan mudar, a drugi glup, u tom slucaju ne mozemo reci da svaki od njih neguje po jednu dobru osobinu, vec je jedan dobar, a drugi zao. Tako je svaki od ovih sinova na dobrom ili losem putu, a nijedan nije na oba puta.
Osnivaci raznih religija od samog pocetka znali su da neka verovanja iz drugih religija nisu ispravna pa su ih javno odbacili, a to je mozda bio jedan od razloga osnivanja nove zajednice. Budisti su odbacili indijsko verovanje samsara, beskonacnog kruga radjanja, umiranja i reinkarnacije. Biblijski proroci suprotstavljali su se idolopoklonstvu. Kad su Izrailjci napravili tele od zlata i nazvali ga bogom, Mojsije je razbio tele i izvrsio reformu. Prorok Ilija na gori Karmilu unistio je valove proroke. Isus Navin pozivao je narod na odluku: »Ako li vam nije drago sluziti Gospodu, izaberite sebi danas kome cete sluziti: ili bogove kojima su sluzili oci vasi s onu stranu reke, ili bogove Amoreja u kojih zemlji zivite; a ja i moj dom sluzicemo Gospodu.« (Isus Navin 24,15)
Isus Hristos, osnivac hriscanstva, nasuprot mnogobozackim religijama, jasno je izjavio: »Ja sam put istina i zivot i niko nece doci k ocu do kroza me.« (Jovan 14,16) Isus je znao da se Njegove izjave suprotstavljaju misljenju jevrejskih vodja, kao i mnogobozackom ucenju. Ako dve religije daju razlicite izjave koje se sukobljavaju, obe ne mogu biti ispravne. Zato je neophodno da svako od nas istrazuje istinu, pronadje pravi put i izabere stazu koja vodi u vecni zivot. Postoje putevi koji vode u smrt. To sto smo uvereni da nas vode u zivot, ne menja cinjenicu. Mudri Solomun je to davno uocio: »Neki se put cini coveku prav, a na kraju vodi ka smrti.« (Price 16,25; prevod: Stvarnost)
Mi hriscani verujemo u biblijske izvestaje kao sto su : Isus Hristos je Mesija - Spasitelj. Rodjen je u Vitlijemu, odrastao u Nazaretu; tri i po godine ucio je, propovedao, lecio bolesne i dizao mrtve; bio je razapet i vaskrsao iz groba. Cak ako to ne bismo ni verovali, ove izjave potvrdjuje istorija. Isus Hristos je istorijska licnost.
Ekumenisti veruju da ovakva shvatanja vode do nesporazuma, sukoba i netrpeljivosti. To moze biti tacno. Otkako je covek pao u greh, Zemlja je postala bojno polje u ratu izmedju dobra i zla. »I razgnjevi se zmija (sotona) na zenu (Crkvu) i otide da se pobije s ostalim semenom njezinim, koje drzi zapovesti Bozje i ima svedocanstvo Isusa Hrista.« (Otkrivenje 12,17) Ma koliko to mrzeli ili zeleli da miroljubivo prikazemo istinu i zabludu da izbegnemo sukob, ako smo na Gospodnjoj strani, sotonske pristalice uvek ce biti protiv nas. Sukob se moze izbeci jedino ako se odreknemo istine i sjedinimo sa neprijateljima, jer niko ne progoni svoje, vec one koji zastupaju suprotna misljenja.
Kad je Isus poslao svoje ucenike da nastave Njegovu misiju u svetu, rekao im je: »Gle, ja vas saljem kao ovce medju vukove; budite dakle mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi. Cuvajte se od ljudi; jer ce vas predavati sudovima i u svojim sinagogama ce vas sibati.« (Matej 10,16.17) Ovim je Isus pripremio svoje sledbenike da, ukoliko odluce da Mu ostanu verni i do kraja odrze istinu, stalno ce biti u sukobu sa nevernicima, krivovercima i mnogoboscima. Postoji li mogucnost da izbegnemo sukob? Postoji! Ako se odreknemo istine, napustimo Hristovu misiju i prihvatimo mnogobozacke obicaje, zbilja cemo se sjediniti sa onima koji su nas mrzeli i verskih progonstava vise nece biti. To je upravo ono sto predlazu ekumenisti. Oni zele da pomire istinu i laz, sastave pravdu i nepravdu, pomire Hrista i sotonu, a to je nemoguce.
Cinjenica je da propovedanje istine povlaci za sobom i posledice, jer protivnici nikad nisu voleli da slusaju istinu, zato sto ona uznemirava njihovu savest. Zato je Isus i rekao: »Saljem vas kao ovce medju vukove.« Da je bilo moguce vukove pretvoriti u ovce, to bi Isus sigurno ucinio, a posto On to nije mogao, nema nade da cemo mi to uspeti, pogotovo na pogresan nacin kako predlazu ekumenisti. Borba izmedju istine i zablude trajace do Hristovog dolaska.
Povlacenje linije izmedju istine i zablude stvara neprijateljstvo, tvrde ekumenisti, uzdize netoleranciju i sukobe. S jedne strane ovo je istina, ali nije potpuna. Oni koji ustaju protiv istine i progone Hristove vesnike, su netolerantni, a ne Hristovi vesnici. Pravi Hristovi sledbenici odbacuju zablude, ali postuju gresnike i uvek su spremni da im pomognu. Oni postuju pravo slobodnog izbora i nikad ne prisiljavaju ljude da prihvate Hristovo Jevandjelje. Oni koji prisiljavaju ljude nisu Hristovi vesnici, vec pristalice Hristovih neprijatelja. »Ljubite neprijatelje svoje«, rekao je Hristos, »i molite se za gonitelje svoje.« (Matej 5,44; prevod: dr Carnic) Ne znaci da smo netolerantni ako nismo u stanju da prihvatimo zablude umesto istine. Svako je slobodan da veruje u sta hoce i kako hoce, ali svako je duzan da i drugima dozvoli pravo slobodnog izbora.
Pravi hriscani protivice se svakoj vrsti fanatizma, svetog rata, krstaskih pohoda, inkvizicije i svakoj vrsti nasilja. To su ljudske izmisljotine koje nemaju nicega zajednickog sa Hristovim Jevandjeljem. Sotona upotrebljava silu da nametne i primora, a Bog privlaci ljude ljubavlju, istinom i lepotom svoga karaktera. Ne mozemo tolerisati zablude na stetu istine. Pravi Hristovi sledbenici pozvani su da u ovo vreme velikog otpada, uzdignu istinu i po svaku cenu ostanu verni Bogu.
Suoceni sa velikom razlikom izmedju istine i zablude; oni koji biraju siroki put kazu: »Nije vazno sta covek veruje, vazno je da je iskren, posten i odan svome verovanju.« Svakako je vazno da budemo iskreni, odani i posteni, ali isto tako je vazno da li verujemo istinu ili laz? Niko ne kaze da su oni koji pogresno veruju losi ljudi, i najbolje osobe mogu biti u zabludi. Neko se moze popeti na vrh Ajfelove kule, skociti dole verujuci da mu se nista nece desiti, ali njegovo pogresno verovanje prilikom krsenja prirodnih zakona, nece umanjiti posledice prestupa.
Jednom bolesniku lekar je propisao lek za spoljnu upotrebu. Na bocici je pisalo da je zakonom zabranjeno upotrebiti lek kao hranu ili pice i da roditelji strogo vode racuna da deci ne dodje u ruke. Bolesnik je uzeo lek koji je bio bistar kao kristal. »Ovo je cista voda«, tvrdio je bolesnik. Popio je lek i kad su roditelji dosli kuci nasli su mrtvog sina. Iskreno i dobronamerno verovanje u zablude, nasuprot istini, ne umanjuje posledice greha ni odgovornost prestupnika.
Ekumenisti se pitaju, cak ako je jedna religija istinita, a druga laz, ko je ovlascen da presudi sta je istina, a sta laz? Mi hriscani imamo savrsno merilo pomocu koga mozemo prosuditi da li je jedno ucenje istinito ili nije, a to je Sveto pismo. Kada se suocio sa prevarljivim tvrdjenjima velikog varalice - sotone, Hristos se pozvao na autoritet Biblije. Na svaki neprijateljski napad, Isus je odgovorio: »Pisano je… i to stoji napisano… jer stoji napisano.« (Matej 4,4.6.10) Hristos je nas najbolji primer u svemu. Gledajmo na Njega, slusajmo Njegove savete, i sledimo Njegove stope. On nas zato savetuje: »Pregledajte pisma… ona svedoce za mene.« (Jovan 5,39) »Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji ucenici, i saznacete istinu, i istina ce vas osloboditi.« (Jovan 8,31.31; prevod: dr Carnic)
Zakljucak
Svakako ste primetili da smo posle jednostavne analize dosli do zakljucka da svi putevi ne vode u isto mesto; da postoji siroki i uski put - jedan vodi u zivot vecni, a drugi u smrt. Nasa je duznost da preispitamo svoj put koji moze biti udaljen od centra i od drugih puteva, i kad pronadjemo uski put, put borbe i samoodricanja, ali i put spasenja, da donesemo odgovarajucu odluku.
Jedan nevernik resio je da zauvek ucutka evandjelistu koji je danima iznosio istinu i pozivao ljude na odluku. Resio je da dokaze da Isus nikada nije postojao, da nije razapet niti je vaskrsao i da je verovanje u Njega kao Spasitelja bajka. Nevernik je proveo 700 casova ozbiljnog istrazivanja sa zeljom da dokaze da su izvestaji iz Jevandjelja neistiniti, ali strasno se razocarao kada je u istoriji pronasao dokaze suprotne onome sto je trazio. Istorija mu je posvedocila da su evandjeoski izvestaji tacni, da je Isus Hristos istorijska licnost; da je rodjen, ziveo, razapet na krstu i vaskrsao iz groba. Ovo je potpuno promenilo nevernika, umesto da pronadje dokaze i Jevandjelje proglasi neistinitim, upoznao je istinu, prihvatio Isusa Hrista za svoga Spasitelja i postao propovednik Jevandjelja. Ovaj bivsi nevernik predlaze onima koji zele da upoznaju istinu i put spasenja da pocnu sa proucavanjem Hristovog zivota koji je opisan u cetiri Jevandjelja.
Da vas ponovo podsetim na onih trinaest ulica koje pocinju od Trijumfalne kapije u Parizu. Ako svako od nas nastavi svojim putem, nema nade da ce nam se putevi ikad sastati i pretvoriti u jedan put. Jedini je lek da se zaustavimo na svojim putevima i pomocu savrsenog merila - Biblije, merila kojim se sluzio nas Gospod i Spasitelj Isus Hristos u odbrani istine, merila kojima su se vekovima sluzili apostoli, proroci i pravi Hristovi sledbenici - savrsenim merilom Bozje reci Biblije, ustanovimo koji je uski put spasenja i da se vratimo polaznoj tacki, jer to je jedina nada da ce se svi putevi spojiti u jedan. To ce dovesti do pravog jedinstva: »Jedan Gospod, jedna vera, i jedno krstenje.« (Efescima 4,5) To je formula pravog jedinstva. Spasitelj se molio za ovakvo jedinstvo svojih sledbenika: »Ja se za njih molim… Ja im dadoh rec tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao ja sto nisam od sveta… Osveti ih istinom svojom: rec je tvoja istina… Ja posvecujem sebe za njih, da i oni budu osveceni istinom… da svi jedno budu… da i oni u nama jedno budu.« (Jovan 17,9.14.16-19; 21) Ovo je temelj pravoga jedinstva.
|
