|
Mnogobosci i spasenje kroz Isusa Hrista
Neki liberalni teolozi kazu da je nepristojno i arogantno od hriscana zato sto tvrde da ce se spasiti samo oni koji veruju u Isusa Hrista. Gotvald kaze da to »vredja osecanja religioznog identiteta drugih religija«. (Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 222) Da li je resenje odreci se sustine Jevandjelja samo zato sto to mozda vredja nehriscane? Ako postoji samo jedan most preko koga mozemo preci iz smrti u zivot, hocemo li i njega srusiti? Mogu li pojedini nehriscani biti spaseni kroz Hrista, iako ne pripadaju nijednoj hriscanskoj Crkvi?
Spasenje kroz Hrista je centralna doktrina Jevandjelja
»Jer je jedan Bog«, pise apostol Pavle, »i jedan posrednik Boga i ljudi, covek Hristos Isus.« (1.Timotiju 2,5) Ako postoji samo jedan posrednik izmedju Boga i ljudi, koliko vredi moliti se Mariji, svecima, ili bilo kome drugome? Hristova posrednicka sluzba je jedinstvena. On je na Zemlji predstavljao Boga pred ljudima, a posle vaznesenja predstavlja svoje sledbenike na Nebu. Prihvatanje verom Isusa Hrista za licnog Spasiteqa veoma je vazno za sve ljude na Zemlji. Kad govori o borbi sa grehom, apostol Pavle ne pita kako ce se izbaviti od osude greha vec: »Ko ce me izbaviti od tela smrti ove?« (Rimljanima 7,24) Ako cemo biti izbavljeni onda svakako neko mora da nas izbavi, a ako nas Hristos ne izbavi, ko ce?
Iz svega ovoga jasno se moze zakljuciti, da svaka osoba koja odbaci Isusa Hrista, svojim izborom potpisuje sebi smrtnu kaznu i ne moze se nadati vecnom zivotu. Ne mozemo se spasiti svojim dobrim delima, iako oni koji nemaju dobrih dela svedoce da nemaju ni vere; pripadnoscu ma kojoj verskoj zajednici, iako je korisno i potrebno da pripadamo onima koji idu uskim putem spasenja - spasenje je jedino u Isusu Hristu - primanjem Njega primamo spasenje. Jevandjelje jasno uci: »Ko veruje sina, ima zivot vecni; a ko ne veruje sina, nece videti zivota.« (Jovan 3,36)
Bog je sisao na nasu Zemlju i svojim neshvatljivim utelovljenjem, ziveo bezgresnim zivotom u sredini gresnoga sveta, razapet, vaskrsao iz groba kao pobednik smrti, uzneo se na Nebo, vrsi jedinstvenu posrednicku sluzbu izmedju Boga i ljudi, i obecao da ce ponovo doci po svoje sledbenike. Ovim je Gospod Isus Hristos postavio jedini most pomocu kojega gresnik moze preci iz smrti u zivot. »Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima zivot vecni.« (Jovan 3,16)
Kvalifikacije Mesije ne moze imati nijedan smrtnik za Zemlji. Svaki covek je rodjen, ali samo Jedan je dosao na svet natprirodnim rodjenjem; svako zivi na ovoj Zemlji, ali samo Jedan je ziveo bezgresnim zivotom. U Hristovo vreme mnogi su bili razapeti na krstu i istrunuli u svojim grobovima, ali samo Jedan je ustao iz groba kao Pobednik smrti. Svojim uznesenjem i obecanjem da ce ponovo doci, Isus se ubedljivo izdvaja od svih verskih vodja koje su ikada ziveli na Zemlji. Zbog ovih jedinstvenih kvalifikacija imamo samo jednog Spasitelja i spasenje nam je osigurano jedino ako Ga priznamo za svoga Spasitelja. Ovaj jedinstveni most izbavljenja otvoren je za sve gresnike, niko nema nikakvu privilegiju, niti je iko toliko zao da ga Gospod Isus ne bi mogao spasiti. »Da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima zivot vecni.«
Hristos, spasenje i nehriscani
Nisu hriscani izmislili ucenje da spasenje dobijamo jedino kroz Hrista, to je centralna tacka Jevandjelja i ovu istinu Hristos je objavio. »Ja sam put istina i zivot«, rekao je Hristos, »i niko nece doci k ocu do kroza me.« (Jovan 14,6) »Ako ne poverujete da sam to ja, umrecete u svojim gresima.« (Jovan 8,24: prevod: dr Carnic) »Ko veruje u sina ima vecni zivot, a ko je neposlusan sinu nece videti zivota, nego gnev Bozij ostaje na njemu.« (Jovan 3,36; prevod: dr Carnic, »Ko veruje njega - tome se ne sudi; a ko ne veruje - vec je osudjen, sto nije verovao u ime jedinorodnoga sina Bozjega.« (3,18) »Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima«, tvrdi apostol Petar, »kojim bismo se mi mogli spasiti.« (Dela 4,12) Ove nedvosmislene i jasne izjave svedoce da bez Hrista nema spasenja. Ako je Hristos jedini put to znaci da ne postoji nijedan drugi. Ako su oni koji ne veruju u Isusa Hrista vec osudjeni, sta ce se desiti sa dobrim, poboznim, iskrenim i postenim ljudima koji nisu hriscani? Da li su vernici drugih religija zauvek izgubljeni zato sto ne poznaju Isusa Hrista?
Kako da premostimo provaliju?
Pobunom protiv Boga i svojim otpadom covek je na sebe i svoje potomstvo navukao prokletstvo greha koji je odvojio ljude od njihovog Stvoritelja. Ponor je toliko veliki da nijedan gresnik svojim delima ne moze da stane na stranu dobra. Ovo nije polozaj samo nekih okorelih gresnika, apostol Pavle tvrdi da »nijednoga nema pravedna… nema ga koji cini dobro, nema ni jednog ciglog«. (Rimljanima 3,10.12) Posto smo svi gresni, kakvu platu mozemo ocekivati za svoj greh? »Jer je plata za greh smrt, a dar je Bozij zivot vecni u Hristu Isusu Gospodu nasemu.« (Rimljanima 6,23)
Spasenje i pobozni ljudi drugih religija
Ima li ikakve nade za dobre, pravedne i postene vernike drugih religija? Niko nas nije postavio sudijama da odlucujemo o tudjem spasenju, imamo veliku odgovornost da donesemo pravilnu odluku i pravilan izbor za svoje spasenje; ali pronalazak pravog odgovora na ovo pitanje pomoci ce nam da bolje pomognemo onima koje muci ovaj problem. »Jer koji god prizna ime Gospodnje spasce se«, pise apostol Pavle. Znaci priznanje Gospoda je vazan elemenat spasenja. »Koji god prizna mene pred ljudima«, rekao je Isus, »priznace i sin coveciji njega…« (Luka 12,8) Medjutim, apostol Pavle postavlja problem: »Kako ce dakle priznati koga ne verovase? A kako ce verovati koga ne cuse? A kako ce cuti bez propovednika?« (Rimljanima 10,14) Imaju li ljudi ikakvo poznanje Boga ako im niko nikad nije propovedao?
Postoje dve vrste otkrivenja: opste i narocito ili posebno otkrivenje.
Opste otkrivenje pristupacno je svim ljudima, a prenosi se pomocu istorije, savesti i prirode. »Nebesa kazuju slavu Bozju«, pise psalmista, »i dela ruku njegovih glasi svod nebeski.« (Psalam 91,1) Zvezdano nebo i priroda koja nas okruzuje svedoce o Bogu. »Jer sto se na njemu ne moze videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima i njegova vecna sila i bozanstvo, da nemaju izgovora.« (Rimljanima 1,20) Oni koji nisu imali priliku da prime posebna otkrivenja, primili su i primaju opsta koja su pristupacna svim ljudima, zato ne mozemo reci da vernici drugih religija ne poznaju Boga.
Ako priroda nije dovoljna da upoznamo Boga, nas Stvoritelj nam je dao i savest koja nas upucuje na Boga. Apostol Pavle izricito spominje mnogobosce koji su dobri ljudi, jer zive po svojoj savesti. »Kad, naime, mnogobosci, koji nemaju zakona, po prirodi cine ono sto zakon zahteva… Oni pokazuju da je delo zakona napisano u srcima njihovim, sto svedoci i njihova savest.« (Rimljanima 2,14.15) Nijednom ljuskom bicu na zemlji nije uskraceno da primi otkrivenje i svedocanstvo prirode i sopstvene savesti. »Gde god postoji impuls ljubavi i simpatije… otkriva se delovanje Bozjeg Svetog Duha.« (COL, p. 385) Pored prirode i savesti koji su sveopsti, ni rad Svetoga Duha ne zna za granice, Njegov uticaj oseca se svuda. Sveti Duh osvedocava ljude o istini preko njihove savesti.
Oni koji nikada nisu culi vest istine, koja je do danas sacuvana u Svetome pismu, nije sigurno da su ostali u potpunoj tami, priroda ih upucuje na Stvoritelja, savest ih osvedocava i Sveti Duh radi na njihovim srcima. Njihovo poznanje istine moze da se razlikuje od nasega, ali oni ce biti sudjeni prema svetlosti koju su imali, a Bog zna da bi Mu oni potpuno sluzili, kad bi imali potpunu svetlost i na osnovu toga prepoznanja (Rimljanima 8,29) i vernosti onome sto su razumeli, mnogi ce biti spaseni. Medjutim, oni koji odbiju priliku da upoznaju Sveto pismo, Isusa Hrista jedinog Spasitelja i zanemare da donesu pravilnu odluku u vecoj su opasnosti od onih koji su okolnostima odvojeni od neposrednih Bozjih otkrivenja. Mi mozemo biti zahvalni Bogu za poznanje istine, ali sa ovim poznanjem na nama lezi i veca odgovornost. Mi zbilja nemamo izgovora.
Biblija potvrdjuje ovaj zakljucak
Verni Jov pripadao je mnogobozackom narodu. Kad citamo njegove izjave, a posebno izjave njegovih prijatelja, koji mnoge istine nisu pravilno razumeli, Jov se istice kao posebno veran covek. Za njega je sam Bog posvedocio: »Nema onakvoga coveka na zemlji, dobra i pravedna koji se boji Boga i uklanja se od zla.« (O Jovu 2,3) Da li ce Jov biti spasen zato sto nije cuo za Isusa Hrista kao Spasitelja? Razmislimo o Jovovoj izjavi: »Ali znam da je ziv moj iskupitelj i na posljedak da ce stati nad prahom. I ako se ova koza moja i rascini, opet cu u telu svome videti Boga. Ja isti videcu ga, i oci moje gledace ga a ne druge.« (O Jovu 19,25-27) Jov je cvrsto verovao u Otkupitelja Isusa Hrista i vaskrsenje mrtvih. Postoje mnogi, kao i Jov, koji verno sluze Bogu prema svetlosti koju imaju i mogu biti pre spaseni nego mi koji imamo potpuno poznanje istine.
»Medju neznaboscima ima onih koji neznajuci obozavaju Boga, onih do kojih svetlost nikad nije doprla preko ljudskih bica. Oni nece propasti. Iako ne poznaju Bozji pisani Zakon, culi su Njegov glas kako im govori u prirodi i cinili ono sto Zakon zahteva. Njihova dela potvrdjuju da je Sveti Duh dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznao kao svoju decu.« (Ceznja vekova, str. 549)
Za vreme Hristovog rodjenja, dok su Jevreji koji su cuvali prorocanstva cutali i spavali, »dodjose mudraci sa istoka u Jerusalim… gde je car?… dosli smo da mu se poklonimo«. (Matej 2,1) Ko su bili mudraci i kako su doznali da je doslo vreme da se rodi Spasitelj sveta? »Mudraci sa Istoka bili su filozofi… Dok su proucavali zvezdano nebo i pokusavali da proniknu u tajne koje su sakrivale njihove sjajne staze, gledali su Tvorcevu slavu. Trazeci vece saznanje okrenuli su se jevrejskim svetim spisima.« (Ceznja vekova, str. 35) Oni su neumorno trazili istinu i doslovno sledili primljena uputstva.
»Izvan jevrejskog naroda postojali su ljudi koji su predskazali pojavu bozanskog Ucitelja. Ovi ljudi trazili su istinu i njima je dat Duh nadahnuca… Medju onima koje su Jevreji smatrali neznaboscima, bilo je ljudi koji su bolje razumeli biblijska prorocanstva o Mesiji nego ucitelji u Izrailju. Bilo je onih koji su se nadali Njegovom dolasku kao oslobodiocu od greha.« (Ceznja vekova, str. 18)
U gradu Kapernaumu, za vreme Isusa Hrista, bio je rimski kapetan koji se obratio Isusu sa molbom da mu izleci slugu. Kad je Isus odgovorio: »Doci cu i iscelicu ga«, kapetan se izvinjavao: »Gospode nisam dostojan da pod moj krov udjes; nego samo reci rec i ozdravice sluga moj.« Isus je bio toliko odusevljen ovom izjavom da je rekao: »Ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.« (Matej 8,5-10) Rimljanin, mnogobozac verovao je, a oni koji su imali punu svetlost poznanja, sumnjali su i odbacili istinu.
I Kornilije je bio rimski oficir u stranoj zemlji, ali bio je »pobozan i bogobojazan sa celim domom svojim… i moljase se Bogu bez prestanka«. (Dela 10,2) Bog je u Korneliju video toliku vrednost pa je poslao apostola Petra da mu otkrije puninu istine. (Dela 10, 9-48) »Posto je Kornilije ziveo pokoravajuci se svim uputstvima koja je dobio, Bog je tako podesio dogadjaje da mu pruzi jos vise svetlosti.« (AA p. 140)
Isus je istakao posebnu vernost udovice u Sarepti Sidonskoj, kojoj je bio poslat prorok Ilija da bi se sklonio od gneva cara Ahava i njegove zene Jezavelje (Luka 4,25.26). »Ova zena bila je udostojena zato sto je sledila svetlost koju je primila i njeno srce bilo je otvoreno za vecu svetlost koju joj je Bog poslao preko svoga proroka.« (Ceznja vekova, str 188)
»Nas polozaj pred Bogom ne zavisi od kolicine svetlosti koju smo primili, vec od toga kako smo iskoristili ono sto imamo. Na taj nacin cak i neznabosci, koji izaberu ono sto je pravedno, koliko to mogu da razlikuju, u povoljnijem su polozaju od onih koji su dobili veliku svetlost.« (Isto)
Zato nema potrebe da mi hriscani menjamo uslove spasenja, niti da odbaciujemo temeljne istine Jevandjelja, da bismo ugodili nehriscanima, nego vreme je da, kao sto je Petar upoznao Kornelija, upoznamo ljude sa ovim dragocenim istinama koje su nam otkrivene. Nema nikakvog razloga da mi hriscani rusimo jedini most kojim mozemo preci iz smrti u zivot, niti da se odricemo skupocene svetlosti koja nas je obasjala. Bog ne odbacuje nikoga osim onih koji izaberu da se odreknu istine i sami sebe iskljuce od uticaja Svetog Duha i odbace Bozju milost koja spasava.
Posebno otkrivenje
Nasa ljudska priroda pod uticajem greha je degenerisana i nase sposobnosti da preko prirode i drugih opstih otkrivenja upoznamo Boga umanjile pa je zato Bog dao posebna otkrivenja.
1. Sveto pismo jedno je od posebnih Bozjih otkrivenja u kome nalazimo neposredne odgovore na pitanja zivota, vere i spasenja. »Sve je pismo od Boga dano«, pise apostol Pavle, »i korisno za ucenje…« (2. Timotiju 3,16) Pisali su ga »Sveti Bozji ljudi,… koji su bili nadahnuti od Svetoga Duha«. (2. Petrova 1,21) »Jer sto se napisa za nasu se nauku napisa.« (Rimljanima 15,4)
Apostoli su visoko cenili spise starih proroka. Jevandjelista Matej pozivao se na njihov autoritet: »Ovo je sve bilo da se izvrsi sto je Gospod rekao preko proroka.« (Matej 1,22) Za vreme direktnog sukoba sa sotonom, Isus je uzdigao Sveto pismo i njime odgovarao na svaki napad: »Pisano je.« (Matej 4,4-10) Kad su ga upitali kako covek moze da dobije zivot vecni, odgovorio je: »Sta je napisano u Zakonu? kako citas?« (Luka 10,26) Tako je Hristos prihvatio Sveto pismo kao verodostojno otkrivenje Bozje volje ljudima; putokaz koji vodi u vecni zivot.
Medjutim, Isus nije imao poverenja u tradiciju ili predanja: »Uzalud me postujete uceci nauke koje su ljudske zapovesti«, rekao je Isus. »Ukidate Bozju zapovest da sacuvate svoje predanje.« (Marko 7,7-9; prevod: dr Carnic) Prema Isusovim recima »uzaludno« je drzati se predanja. Koliko je Isus uzdigao Bibliju, toliko je negativno govorio o tradiciji ili predanju. (Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 244-248)
Zato Isus savetuje: »Pregledajte pisma.« (Jovan 5,39) »Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji ucenici, i saznacete istinu, i istina ce vas izbaviti.« (Jovan 8,31.32) »Kao sto rudnik sadrzi bogate zile zlata i srebra ispod zemljine povrsine, i svi koji zele da otkriju njegovo skupoceno blago moraju da kopaju, tako i Sveto pismo sadrzi blago istine, koje mogu da otkriju samo oni koji ga traze ozbiljno, ponizno i s molitvom. Bog je odredio da Sveto pismo bude udzbenik za celo covecanstvo; udzbenik u detinjstvu, mladosti i zrelim godinama, koji ce se uvek proucavati. On je ljudima dao svoju Rec kao otkrivenje samoga sebe… Proucavanje Svetoga pisma je od Boga odredjeno sredstvo koje ima cilj da dovede ljude u uzu vezu s njihovim Stvoriteljem i da im jasnije poznavanje Njegove volje. To je sredstvo veze izmedju Boga i coveka.« (Kosmicki konflikt, str. 57) Zato ne treba da nas iznenadi sto je sotona preko svojih orudja oduvek zeleo da unisti Sveto pismo i smrtno mrzi one koji ga proucavaju, prenose drugima i zive prema otkrivenim istinama.
2. Isus Hristos je savrseno Bozje otkrivenje. »Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo nacina govorio nasim ocevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, cijim posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj njegove slave i odraz njegovog bica.« (Jevrejima 1,1-3; prevod: dr Carnic) »Koji vide mene, vide Oca«, rekao je Isus. (Jovan 14,9) »Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi, covek Hristos Isus.« (1.Timotiju 2,5) »Ko veruje Sina, ima zivot vecni; a ko ne veruje Sina nema zivota, nego gnev Bozji ostaje na njemu.« (Jovan 3,36)
Kad bismo mogli i znali kako da otkrijemo sustinu prirodnih zakona i principe svemira, imali bismo dovoljno dokaza da upoznamo Boga. Posto su grehom oslabljene nase sposobnosti, Bog je dao posebna otkrivenja - Sveto pismo i Gospoda Isusa Hrista koji je uzeo ljudsko telo da bi nam se mogao pribliziti i ljudskim jezikom ukazati na spasonosne istine. Zato nije nikakvo cudo sto neprijatelj Boga i coveka ulaze sve napore da iz ljudskog uma izbrise sva Bozja otkrivenja, a posebno Sveto pismo i Isusa Hrista. Ako mu uspe da odvoji ljude od Biblije i Isusa Hrista tada ce ih voditi od zablude do zablude, do konacne propasti.
Vekovima je Biblija, to dragoceno blago, bila zabranjena. Ako je neko prisustvovao sastanku na kome je proucavana Biblija, ili je nekome govorio o njoj to je bio dovoljan razlog da se osudi na smrt vesanjem ili spaljivanjem na lomaci. Na taj nacin ljudi su drzani u zabludi, a krivoverja su prevarom ili nasiljem nametana ljudima koji ih nikada ne bi primili da su u svojim rukama imali Bibliju. Zbog toga, kad su ljudi dobili Bibliju, pojavljuje se reformacija koja je pozvala hriscane na reformu vere po uzoru na apostole i prve hriscane, vere opisane u Svetome pismu. Neprijatelj je oduvek odvracao ljude od pravoga Izvora spasenja, Isusa Hrista i usmeravao ih presusenim izvorima, ili izmisljenim posrednicima u koje prvi hriscani nisu verovali - svece, Mariju i druge.
Oni ekumenisti koji predlazu odbacivanje Biblije i Bozjeg zakona prikljucuju se onima koji su se vekovima borili protiv istine. Kad Gotvald tvrdi da »hriscanski identitet nije vise vezan za osnovno verovanje u Sveto pismo, doktrinu, zapovesti…« (vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 224), nastoji da odvoji hriscane od temeljnih istina spasenja i usmerava ih u misticizam i spiritizam.
Ako hriscanski identitet vise nije vezan za posebna Bozja otkrivenja (Sveto pismo i Isusa Hrista), sa cime je onda povezan? Sotona zna da je, kad mu uspe da mnoge hriscane navede da odbace Isusa Hrista i Sveto pismo, potpuno srusio njihovu veru. »Sotona zna da ce svi oni koji zanemaruju molitvu i istrazivanje Svetoga pisma podleci njegovim napadima.« (Kosmicki konflikt, str. 422)
»Oni koji nisu voljni da prihvate jasne i ocigledne istine Svetoga pisma, traze uvek ugodne price, koje umiruju njihovu savest… Sotona je spreman da zadovolji teznje njihovog srca i svoje prevare stavlja na mesto istine.« (Isto, str. 425) »Bog je u svojoj Reci dao dovoljno dokaza o njenom bozanskom karakteru. Velike istine koje se odnose na nase spasenje jasno su iznesene. Pomocu Svetoga Duha, koji je obecan svima koji ga iskreno traze, svako moze sam da razume te istine. Bog je dao ljudima cvrst temelj na kome mogu da grade svoju veru.« (Isto, str. 428)
»Sotona moze da podmetne, nesto sto je slicno istini da bi prevario one koji dozvoljavaju da budu prevareni i koji zele da izbegnu samoodricanje i zrtvu koje trazi istina, ali njemu je nemoguce da drzi pod svojom vlascu dusu koja zeli da na svaki nacin upozna istinu.« (Isto, str. 429)
Najvece napore sotona ulaze da odvoji ljude od Hrista. Vekovima su hriscani usmeravani da se povere Mariji, svecima itd, a to je mozda i nesvesno trazenje vode na presusenim izvorima. Marija je zaista bila sveta zena, vecina onih koji su proglaseni svecima bili su dobre i pozrtvovane osobe za svoju religiju, ali svi oni su pomrli i cekaju dan Hristovog dolaska i vaskrsenje, i nemaju nikakvog dela u posrednickoj sluzbi. Vec smo naveli da je »jedan Bog i jedan posrednik izmedju Boga i ljudi«, a to je Hristos. Ako Biblija kaze da je jedan posrednik, ko je ovlascen da kaze da nije tako, da ih ima mnogo vise?
Sotona zna da ako uspe da u ljudskom umu srusi jedini most pomocu koga gresnici mogu preci iz smrti u zivot, da je uspeo da ih zauvek zadrzi pod svojom kontrolom. Kad Gotvald skrece paznju da »tradicionalna fraza: ’Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasiti’, vredja osecanja religioznog identiteta drugih religija«, a posto to smeta dijalogu sa drugim religijama, predlaze li on tom izjavom da mi hriscani vise ne treba da spominjemo Isusa Hrista ili da Ga odbacimo, jer smeta Hristovim neprijatenjima?
U poslednje vreme sotona ce upotrebiti sve napore, iskoristiti sve prilike, izmisliti i servirati stotine vrsta zabluda, samo da odvoji ljude od Svetoga pisma i Gospoda Isusa Hrista. Na nama je da biramo: opsta i direktna Bozja otkrivenja, Sveto pismo i Gospoda Isusa Hrista ili zamrsene mnogobozacke zablude. Od naseg izbora zavisi zivot ili smrt. »Samo oni koji su svoje duse ojacali istinama Biblije moci ce da podnesu poslednju veliku borbu. Svaki pojedinac ce stajati pred pitanjem: hoce li vise slusati Boga ili coveka? Odlucan cas je sada pred vratima. Da li su nase noge utemeljene na steni nepromenljive Bozje Reci? Jesmo li spremni da cvrsto ustanemo u odbranu Bozjih zapovesti i vere Isusove?« (Kosmicki konflikt, str. 480)
»Ali Bog ce imati na Zemlji svoj narod, koji ce paziti na Bibliju, i samo na Bibliju, kao merilo svih nauka i temelj svake reforme. Ni misljenje ucenih ljudi, ni tvrdjenje nauke, ni verske dogme ili odluke crkvenih sabora, tako mnogobrojne i suprotne kao i crkve koje ih zastupaju, ni glas vecine - nijedno od ovoga, niti sve zajedno, ne moze se smatrati dokazom za ili protiv ma koje tacke vere. Pre nego sto primimo ma koju nauku ili propis, treba da se uverimo da ih podupire ono jasno: ’Tako govori Gospod’.« (Isto, str. 481)
Dobri, posteni i verni ljudi koji su u nehriscanskim religijama, ako su primili i onu malu svetlost, a Bog poznaje njihove misli i zna, kad bi imali priliku da doznaju celu istinu da bi je primili, mogu biti spaseni pre nego mnogi hriscani koji znaju istinu, ali je zanemaruju ili odbacuju. Duznost je onih koji su upoznati sa opstim i posebnim otkrivenjima da ih prenesu i drugim narodima, a ne da se odricu osnovnih istina hriscanstva. Svi oni koji cuju za Sveto pismo i imaju priliku da upoznaju Isusa Hrista kao jedinog Posrednika izmedju Boga i coveka, pozvani su da donesu sudbonosnu odluku, odluku od koje zavisi spasenje ili gubitak vecnog zivota. Mi hriscani imamo velike prednosti, poznajemo uzvisene istine iznete u Svetom pismu, ili imamo priliku da ih upoznamo, ako propustimo priliku da ih upoznamo, ili zanemarimo da zivimo po njima, snosicemo vecu odgovornost nego mnogobosci, a i oni ce biti krivi ako ne zele da upoznaju istinu ili kad je upoznaju ako je odbace. Sto nas obasjava veca svetlost, to je i nasa odgovornost veca. Gospod nam preko svoga sluge Mojsija upucuje veoma znacajan poziv: »Svedocim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas zivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi zivot da budes ziv ti i potomstvo tvoje.« (5. Mojsijeva 30,19)
|
