|
Skriveni planovi Hriscanske koalicije
Bivsi spiker Americkog donjeg doma u Kongresu, Nju Gingric izjavio je: »Ova zemlja treba da bude podlozna Bozjoj volji… Ova nacija dolazi od Boga, i bice uspesna jedino ako je pokorna Bozjoj volji.« (Church and State, January 1997. p. 4) Svako ce reci, to je divno, zar ne? Medjutim, problem je u tome kako Gingric misli i planira da se »Bozja volja« ostvari u savremenom drustvu.
»Gingric nikada nije nasao za potrebno da objasni kako ce ’Bozja volja’ biti sprovedena u javnim zakonima.« (Isto) Sudeci po drugim njegovim izjavama, poznato je da je Gingric veliki pristalica rusenja zida koji razdvaja Crkvu od drzave. Grupa republikanskih kongresmena oformila je alijansu ciji je cilj da planira i utice na donosenje novih zakona. Poznato je da je Gingric usko povezan sa hriscanskom koalicijom, koja ulaze velike napore da se ozakone njene konzervativne ideje i sprovedu njeni planovi.
Prvi predlog koalicije je da se u skole uvede obavezan predmet o stvaranju. Ovo je svakako dobra ideja, ali ona je stavljena samo da bi otvorila vrata donosenju mnogih konzervativnih zakona. Novoizabrani senator Dzef Sisons nazvao je »princip odvajanja Crkve i drzave novim izumom koji niti je istorijski ni u skladu sa Konstitucijom«. Hriscanska koalicija predlaze da Crkva treba da preuzme mnoge programe koje je do sada vodila drzava. »Ne postoji tako nesto kao sto je religijska neutralnost«, izjavio je Geri Nant. Kriticari tvrde, da ce ostvarenje njegovog plana, ugroziti slobodu onih koji drugacije misle. Ocekuje se da ce ova konzervativna grupa imati veliki uticaj na donosenje buducih zakona.
Zahtev za obaranje zida razdvajanja
»Bog upotrebljava ovu organizaciju da donese probudjenje u Americi«, izjavio je Rendi Filips. »Nalazimo se na raskrsnici nase nacije. Bog cuje molitvu svoje kceri koja place za boljim muzevima i ocevima.« (Church and State, January 1997, p. 10)
»Ljudi, priznali mi to ili ne, mi smo u ratu«, izjavio je Maketnej, »Bozja vojska mora da ustane i stupi u borbu sa neprijatenjem. Politicka arena ne moze biti odvojena od ljudi koji drze obecanja.« (Isto, str.11) Zabrinuti konzervativni fanatici kazu: »Ako moral nastavi da opada, ljudi ce predati svoje pravo i slobodu u zamenu za naredbu. Ovakva odluka dovesce do tiranije..« (Isto, str. 13)
Nije potrebno da imamo posebnu inteligenciju da bismo mogli da primetimo ono sto se priprema. Ocekuju se promene zakona, od kojih ce se neki cak suprotstaviti Bozjem zakonu. Zamka je jos veca zbog toga sto oni u tome vide jedino izbavljenje, a to ce dovesti do jos vece propasti. Uskoro ce samostalnost i pravo slobodnog izbora biti ugrozeni uz pritisak da se svako mora pokoriti nerazumnoj utopiji vecine. Drzavni javni tuzilac Dan Lungren nazvao je odvojenost Crkve od drzave »neistinom i opasnom idejom«.
Kit Furner pozvao je americke katolike »da oforme glasacki blok koji ce staviti njihovu religiju na prvo mesto, onda kad izadju na glasanje. Ako bi konzervativni glasaci bili pouceni o kandidatima i slozno izasli na izbore, u vecini konzervativni kandidati bi dobili, a to bi imalo veliki uticaj na drzavne zakone«. (Isto, str. 10)
Pat Robertson predlozio je »igra plan« po kome Bela kuca na iducim izborima 2000. godine treba da pripadne kandidatu koga predlozi hriscanska koalicija. Nazivajuci koaliciju najefikasnijom masinerijom u americkoj istoriji, Robertson poziva sve da oforme »ujedinjeni front«. On je svoj plan otkrio poslovicom: »Razjedini neprijatelja i pobedi ga«, ili »Nemoj se nikada ujediniti sa protivnikom.« »Ali uvek se nadjite medju njima da uticete na nasu pobedu.« (Church and State, October 1997. p. 4)
Robertsonu je jasno da ako pocne da se bavi politickom propagandom, da ce njegova Crkva izgubiti status izuzetka od placanja poreza, zbog toga je u svom govoru naglasio da je to razgovor u »porodici« koji nije za javnost. Jedan karikaturista nacrtao je ogromnog slona na kome sedi mali Robertson koji pred sobom rusi raspelo, a ispod nje pise: »Hriscanska koalicija«.
»Jedini nacin da spasemo zemlju Bozjeg gneva«, izjavio je Robertson, »je da Hriscanska koalicija izabere svoga predsednika koji ce sprovesti agendu ove organizacije. Bog nam je dao posebnu duznost, jer ova je zemlja u krizi… Jasno mi je da zakoni kazu da moramo biti oprezni, ali oni ne kazu da ne mozemo imati nezvanicne razgovore medju sobom… Moj sledeci cilj je da za 2000. godinu imamo svoga predsednika. U stanju smo da ocuvamo Kongres (za Republikansku partiju), da stavimo jos nekoliko dobrih ljudi u Kongres i vladu i stavimo fokus na Belu kucu. Direktno cemo reci ljudima koje izaberemo, mi smo vas stavili na vlast i od vas zahtevamo da nam date ono sto ocekujemo. Umorni smo od odlaganja. Nemojte nam se izvinjavati da ste dobili druge agende. Ovo je vasa agenda, a mi cemo stalno vrsiti pritisak dok to radite… Gospodo, nase vreme je doslo, to je sto zelimo, to cemo i traziti, a vreme je da povedemo tim.« (Isto, str. 5)
Bivsi direktor Hriscanske koalicije Ralf Rid, kritikuje republikanske vodje u Kongresu nazivajuci ih »laskavim apostolima« koji naginju kapitulaciji i kompromisu. Guverner Juzne Karoline, Dejvid Bisli, uporedio je Rida sa Isusom Hristom, hrabreci ga da ne klone kad ga neprijatelji napadaju: »Zapamti, oni su razapeli i Onoga koji je bio savrsen.« Kada je Republikanska partija preuzela vodstvo u Kongresu, Hriscanska koalicija je u tim izborima odigrala glavnu ulogu.
Neprijatelj Hriscanske koalicije i spajanja Crkve sa drzavom, Beri Lin (Barry Lynn) ostro je napao Robertsonovu politicku aktivnost. Snimljenu kasetu sa sastanka iza »zatvorenih vrata« na kome je Robertson otkrio tajne planove koalicije, poslao je poreskim organima i zahteva da se Robertsonovoj verskoj organizaciji oduzme pravo na izuzece od placanja poreza. »Pat Robertson propoveda moralnost Americi dok u isto vreme vodi jednu od najnepostenijih politickih masinerija u istoriji. Mi neprestano ukazujemo da Hriscanska koalicija nije nista drugo nego odskocna daska Republikanske politicke partije. To je predsednik koalicije koji poziva svoju vojsku na marsiranje.« (Isto, str. 9) Robertson to ne negira. On sam kaze: »Onda kad izadjemo na glasanje, mi cemo druge pobediti, jer oni nisu organizovani na ovaj nacin.«
»Robertson i Hriscanska koalicija«, tvrdi Lin, »ulazu napore upotrebom politickog sistema da se potajno uvuku u zivot svakog Amerikanca, u tajnosti planiraju i nastoje da pobede. Smatram da je neophodno da narod zna zasto se ova organizacija sprema. Uveren sam da Amerikanci nemaju samo pravo, vec i odgovornost da objave opasnu agendu koalicije.« (Isto)
Kriticari tvrde da je rusenje zida koji razdvaja Crkvu i drzavu u Americi glavni cilj Robertsona i koalicije. Uporedjujuci Berlinski zid, gde je s jedne strane bila sloboda, a s druge tiranija komunizma, guverner drzave Alabame je izjavio: »Imamo zid razdvajanja u Americi koji nije podigao americki narod vec nekoliko izabranih sudija Vrhovnog suda.« Dok je guverner govorio, narod je vikao: »Rusi zid! Obori zid!« (Church and State, May 1997, p. 10)
»Mi kazemo Federalnom sudu, kazemo liberalnom umu«, izjavio je Ralf Rid, »dovde ste isli, ali dalje necete! Necete isterati veru u Boga iz nasih domova, crkava, sinagoga, nasih sudnica i javnih dvorana!… Ja vam to obecavam! Mi u Hriscanskoj koaliciji necemo mirovati sve dok ne izglasamo amandman i dok ga ne usvoje sve drzave, koji ce nam dati pravo koje nam Konstitucija daje. Stajacemo ispred ponora i necemo im dozvoliti da idu dalje.
Neki kriticari tvrde da je cilj ove akcije da unisti demokratiju i zameni americku svetovnu vladu teokratskim rezimom koji ce silom nametati krute legalisticke propise i zakone.« (Isto, str. 10)
»Nema nikakvog izvinjenja da ne sagradimo hriscansku naciju na Bozjem zakonu… Nizi i lokalni magistrat, nasuprot federalnoj vladi, moze podici revoluciju protiv slabe, nepokajane centralne vlade koja odbija da nametne Bozje zakone.« (Isto, str. 11) Ovo je pravo cudo. Zar ce neko u demokratskoj zemlji pozivati ljude na revoluciju samo zato sto se ne prihvataju njegove ideje? Svi ovi borci koji se cak pozivaju i na Bozji zakon, odavno su ga prestupili, jer umesto Subote, koju zahteva cetvrta zapovest, praznuju nedelju koja je prvi dan u sedmici. Ovo je samo jedan primer a ima ih mnogo. Bila bi velika sreca kad bi se oni vratili Bozjem zakonu i kad bi tvorili Bozju volju, onda ne bi upotrebljavali silu, nego bi postovali pravo slobodnog izbora. Davno je dato upozorenje: “Kad se vodece Crkve u Sjedinjenim Drzavama sloze u tackama nauke koje su im zajednicke i pocnu uticati na drzavu da nametne njihove propise i podupre njihove ustanove, tada ce protestantska Amerika biti slika (ikona) rimske svestenicke vlasti, i neizbezna posledica toga bice nametanje gradjanskih kazni onima koji drugacije veruju.« (Kosmicki konflikt, str. 363) Bog nikada ne upotrebljava silu, On nudi i poziva, dozvoljava pravo slobodnog izbora; a oni koji silom namecu svoju volju, sigurno su sluge drugog gospodara. (Vidi: Ekumenizam - resenje ili promasaj I, str. 102-108)
Katolicko - protestantska alijansa
Bivsi predsednik hriscanske koalicije koja je do sada okupljala protestante, Ralf Rid, izjavio je da Hriscanska koalicija radi na osnivanju nove organizacije kojoj ce se prikljuciti katolicka alijansa. »Uspeli smo da pridobijemo za nasu stranu katolike i Jevreje«, tvrdi Rid, »koji su na nasoj strani u mnogim pitanjima. Nas cilj je da izgradimo organizaciju i sakupimo ljude iz razlicitih religija, koji dele vrednosti jevrejsko - hriscanskog sistema. Pokusavamo da budemo ekumenisti u pravom smislu te reci. Iako priznajemo teoloske razlike, mi se sastajemo u stvarima koje nas ujedinjuju… Mi nismo crkva, nismo svestenstvo, nismo denominacija - mi smo organizacija koja vodi brigu o drzavnim zakonima.« (Ralph Reed on Catholics, p. 1) Na skupstini Hriscanske koalicije u septembru 1998. govorio je jevrejski rabin koji je izjavio da mu je ovo peta godina otkako svake godine govori na ovom zboru.
|
